Akutni infarkt miokarda

AKUTNI INFARKT MIOKARDA

Akutni infarkt miokarda je oblik koronarne bolesti srca koji nastaje usled potpune okluzije koronarne arterije.Usled te potpune okluzije nastaje ishemija miokarda,koja progredira do nekroze (izumiranja) srcanog tkiva,i ove promene su ireverzibilne,tj.gubitak srcanog tkiva je definitivan (za razliku od stabilne i nestabilne angine gde je ishemija reverzibilna).

Patofizioloska baza za nastanak akutnog infarkta je ista kao u prici o angini pektoris-dakle ateroskleroza i faktori rizika,koji su vec tamo pomenuti.

Velicina infarkta,tacnije trajno izgubljenog srcanog misica kao i tezina klinicke slike zavisi od velicine koronarne arterije koja snabdeva krvlju odredeni deo miokarda,a u kojoj je doslo do okluzije trombom.

KLINICKA SLIKA

Anginozni bol kod akutnog infarkta miokarda je dosta karakteristican.Izuzetno je jak i traje nekoliko sati.Po karakteru i lokalizaciji slican bolu kod angine pektoris,ali mnogo jaci i duze traje.U skali od 1-10 mnogi ga ocenjuju sa 10.Lokalizovan iza srednjeg dela grudne kosti,ili u predelu epigastrijuma (predeo zeluca),sa sirenjem prema ramenima,ledjima,vilici,vratu.Po karakteru u vidu stezanja,pritiska,probadanja.Propratni simptomi su:uznemirenost,strah,izrazita malaksalost,muka,povracanje,gusenje.Bolesnik je izrazito bled,obliven hladnim znojem.
Kod manjeg broja bolesnika bol moze biti i atipican,npr.kod dijabeticara ili starijih osoba,kod kojih je bol blag ili ga nema,a prelezani infarkt se otkriva slucajno,na EKG-u koji je uraden kasnije,prilikom nekog drugog pregleda.
Kod polovine bolesnika bol zapocinje tokom fizickog napora ili emocionalnog stresa,a kod polovine bolesnika akutnom infarktu miokarda prethode simptomi nestabilne angine pektoris.
Bol se moze javiti u bilo koje doba dana ili noci,ali najcesce nocu ili u ranim jutarnjim casovima.
U objektivnom nalazu bolesnika mogu postojati i znaci slabosti levog srca-oslabljeni srcani tonovi,posebno I ton,kasalj,hemoptizije (iskasljavnja krvi),edem (otok) pluca,kardiogeni sok... ili znaci slabosti desnog srca-nabrekle vene vrata,uvecana jetra,pretibijalni edemi (otok prednje strane potkolenice). U medicini se srce deli na levo,koje podrazumeva levu komoru,levu pretkomoru,i krvne sudove koji se ulivaju ili krecu iz njih,i desno koje podrazumeva desnu komoru i desnu pretkomoru,i pripadajuce krvne sudove.

Biohemijske analize

Jako znacajne za postavljanje dijagnoze.
Porast broja leukocita (leukocitoza) u krvi javlja se u toku prvih nekoliko sati od pocetka infarkta,ide do 15000 a odrzava se od 3-7 dana.
Sedimentacija raste u toku prve nedelje a odrzava se 2-3 nedelje.
Poseban znacaj imaju kardiospecificni enzimi-enzimi koji se oslobadaju iz nekroticnog (izumrlog) miokardnog tkiva.To su:
kreatin-fosfokinaza (CK) i njen izoenzim CK MB cije vrednosti u krvi rastu tokom 8-24 h a padaju u toku 48-72 sata.
Laktatna dehidrogenaza (LDH) povecava se u krvi tokom 24-48 sati a pada na normalne vrednosti u toku 7-14 dana.
Aminotransferaza (AST ili SGOT) je enzim koji se ranije upotrebljavao,danas manje.
Najspecificniji od ovih enzima je CK MB koji se javlja samo pri nekrozi srcanog tkiva,dok recimo CK je povisen i kod nekroze nekih drugih tkiva:mozga,perifernih misica,bubrega.
Znacaj odredivanja pojedinih enzima zavisi od vremena kad se bolesnik javio lekaru-da li odmah posle anginoznog bola (kad su povisene vrednosti CK i CK MB),ili nekoliko dana posle pocetka infarkta (kada je povisena vrednost LDH).

EKG

Veoma vazana za dijagnostiku,i veoma specifican.
U prvih nekoliko sati posle pocetka bola kod akutnog infarkta miokarda dolazi do elevacije ST-segmenta,a izvrnut T-Talas govori u prilog ishemije.
Posle nekoliko sati ili dana dolazi do postepenog spustanja ST-segmenta,a pojave tzv. Q-zupca.

Normalan EKG zapis:

Komplikacije infarkta miokarda

1.Aritmije
2.Srcana insuficijencija
3.Ruptura srcanog septuma
4.Prosirenje infarkta
5.Tromboembolija

Lecenje infarkta

Rutinska terapija je kupiranje bolova morfijumom,nitroglicerinske lingvalete,beta blokatori,kiseonik za poboljsanje oksigenacije tkiva....uglavnom,terapija se prilagodjava svakom pojedinacnom bolesniku,koji mora biti smesten u koronarnu jedinicu i biti pod strogim nadzorom.
Interventna terapija je terapija koja se primenjuje sa ciljem da smanji velicinu infarkta.Primenjuje se tromboliticka terapija,beta-blokatori,ace-inhibitori,nitroglicerin i aspirin.

Prognoza

Mortalitet je najvisi u prvih nekoliko sati,kada umire od 30-50% bolesnika,u prvih nekoliko dana tokom hospitalizacije oko 10-15%,a u toku prve godine jos 5-10%.

Uvod napisala nasa dr Sweet 2004.[/list]