sledeća tema »

[Uranopolit]

Pozdrav svima na forumu...
Sasvim slucajno pronasla stranu...i pocela da postavljam drugacija pitanja o razlozima svojih problema...nisam ni pomisljala da se predispozicije depresije, otudjenosti i paranoje mogu naci u natalnoj, i to me pomalo plasi, da budem iskrena...i ne znam kako tacno funkcionise forum ali bih volela ako neko moze da mi pomogne da sagledam stvari i iz ovog ugla...mozda cu bolje razumeti sebe i naci nacina da se promenim...
imam poremecaj ishrane, sna...svesno samootudjivanje, bukvalno bezim od ljudi...neki oblik paranoje...ne nalazim zadovoljstvo u drugima, u ljubavi su mi tako povrsna i kratkotrajna osecanja da povredjujem druge a sebi stvaram osecaj krivice...oduvek sam bila sklona samoci, medjutim u poslednje vreme, a ne znam vise ni kada je to pocelo, mislim da je sve to dobilo oblik, ili intezitet, koji me spotice, ukopava...volela sam da se osamim i razmisljam, ali nisam bezala, bila sam druzeljibiva i vesela i...nista nije bilo tesko...nije bilo praznine...
da ne duzim...razmisljam o strucnoj pomoci...ono sto bih vas pitala...ne znam...da li je depresija moje 'prokletstvo'? ili sam sama iskopala i uskocila u rupu?
zahvalna sam ako iko odgovori...
moji podaci - 03.06.1982, 03.10h
ovo je moja natalna - http://www.astro.com/cgi/showgif.cgi?lang=e&gif=astro_w2gw_01_marija_antonijevic_hp.42744.8956.gif&res=63&va=&cid=cdjfilee3C3d2-u1261914744

[feniks]

Veliki Pozdrav, Marija..ja sto se tice tog dela strucnog ti ne mogu pomoci, ali bar da Ti kazem da nisi sama.. Ima nas jos koji su se prepoznali u Tvom opisu, govorim o sebi..
Na mom konkretnom primeru mogu da ti kazem da sam se pronasla citajuci o polozaju mog Saturna koji je u kvadratu sa MC. I ja sam na neki nacin "samotnjak", iako sam ponekad okruzena sa mnogo ljudi (trenirala sam odbojku-pa sad zakljuci sama nije malo 12ljudi na terenu, a mnogo vise na treningu, ili ucionica sa bar 40tak ucenika)..ali mnogo gore je sto primecujem da se ti moji napadi samoce s godinama pojacavaju. I to je ono cega se bojim i plasim..i mislim da po prvi put smem da kazem da je dobro to sto se plasim, valjda ce me taja strah naterati..na gore/na povrsinu sto bi se reklo.
Bilo kako bilo, ono cega sam svesna je da i te kako utice na pojavu depresije..
Nadam se da ce ti neko pojasniti malo gde da gledas, u koji deo svoje natalne i da sto se pre suocis, procitas i prihvatis to kao nesto normalno (jer jeste) da ces naci svoj nacin da se suprostavis situaciji.

[Meteorka]

pozdrav marija,
ako nisi prije tražila stručnu pomoć, onda to učini što prije... da se točno zna od čega patiš. tek kada identificiraš točno problem,  možeš ga uspješno riješiti. toliko je mnogo disciplina ovdje koje služe na pomoć čovjeku, da će se sigurno naći jedna i za tebe

[Mrs_Parker]

Pozdrav svima na forumu...

Pozdrav i tebi i dobrodosla.
Link prema natalnoj karti nije dobar, a osim vremena koje si dala treba nam i mesto rodjenja.
Kako se ispoljava taj oblik paranoje?

[Uranopolit]

hvala na dobrodoslici...
ne zelim da zvucim nezahvalno, ali to kad neko kaze ''nisi sama, ima jos onih koji...'' znam da bi ta misao trebalo da bude utesna, ali meni je razocaravajuca...razovaravajuci mi je podatak, sa stanovista evolucije coveka najpre, da smo svi zarobljeni u nekom svom sljamu...stvarno mi je to saznanje ponizavajuce...ali prelepo je sto postoji neko ko zeli da razume...na tome vam hvala...
inace, rodjena sam u Nisu...
Ponekad je potrebno samo malo hrabrosti da bi ziveli svoje zivote, razumem ja to…I ne zelim da svoj zivim sakrivena ispod kreveta u strahu da ce naici babaroga… ne zivim na samosazaljenju vec na samokritici, analizi, ceo moj zivot je jedna velika obzervacija…a valjda je I svaciji…ili je bar moje misljenje  da bi tako trebalo da bude...i jedino sto zelim je da me ljudi puste da razmisljam…da me ne opterecuju, da me ne smaraju, da mi ne pricaju…osecam se kao da ulazim u strukturu neke nove galaksije..i drugi mi stvaraju takav pritisak da imam osecaj d aim robujem…da moram da se skrivam, da izmisljam izgovore, da zatvaram vrata da neko ne bi usao , da mi ne bi narusio tisinu…zamisljem sebe kako cucim u nekom delu svog mozga I govorim svima – psssst!tise!samo malo tise!jel cujete to sto bruji?hocu da pridjem…ali u toj analazi svega i svacega u sebi i oko sebe...previse se udaljavam od ljudi...previse mi smetaju...nekako smo svi postali povrsni, sujetni, zajedljivi, pod maskama...i to me umara...i toliko bezim...toliko se trudim da pobegnem od ljudi da bih izgradila svoj mir, da bih se izborila za malo prostora i vremena...da sam pocela da umisljam da me ljudi prate...svuda...da vrebaju...da izviruju...da postavljaju kamere...da prisluskuju...ne mogu slobodno vise ni ulicom da hodam...i sve je to tako iscrpljujuce...takve misli i stalna borba da ubedim sebe u suprotno, da gresim...i onda se u kontaktu sa ljudima osecam tako ..inferiorno..malo..u strahu sam sta da govorim i kako da se ponasam...imam periode kada uspem da se smirim i da sve to nestane i budem prirodna, kada se dosta krecem, izlazim, smejem sa drugima, ali ima i perioda kada me to toliko pritiska, da..u poslednjih nekoliko meseci s vremena na vreme, najcesce na ulici, prozivljavam neku vrstu fizicke paralize...nije to paraliza, ne znam sta je to...imam utisak kao da me neko vuce za ruku, jednu ili obe...i  ne mogu da je spustim, da je stavim u polozaj u koji zelim, i hodam tako, iskrivljena skroz ...i razmisljam kako izgledam ljudima koji prolaze pored mene...i ubrzavam uvek ka sporednim ulicama i jedva cekam da udjem se vratim kuci, udjem u svoju sobu i zatvorim vrata...da li je to paranoja? 
mozda vam pisem vise nego sto bi trebalo ovde na forumu...
idu praznici...ja cu ih provesti sama...a vama zelim da budete uz najmilije, zadovoljni, ispunjeni i srecni...

[Meteorka]

nisam baš stručna da dam analizu sa stanovišta psihijatrije, ali ne bih rekla da je ovo čista paranoja jer ne znam je li prije toga bio neki događaj traumatske naravi koji je mogao ovo izazvati... i to čak godinama prije  mada kažem ti najbolje je da odeš kod stručnjaka... zato da znaš točno što ti je. vjerujem da i u nišu ima besplatnih savjetovališta ili jednostavno psihologa kojima možeš otići s uputnicom... lakše će ti onda biti
takve trenutke sam prolazila i ja... međutim ne takvoga intenziteta ... i moje reakcije su bile izazvane traumom. ali opet ti kažem, ne može se ništa reći bez stručne dijagnoze.
jedino ti mogu reći riječ utjehe -  nisi sama - ali ne u smislu da se i drugima dešava to, nego u smislu da ima ljudi koji će biti tu i uz tebe iako te ne znaju

[Mrs_Parker]

Evo natalne karte da je vidimo

[Mrs_Parker]

S obzirom na tranzite nije ni cudno sto se inteziviralo sve u poslednje vreme i nece skoro oslabiti. Dok mi malo razmislimo o karti ti potrazi strucnu pomoc, jer su ti simptomi ozbiljni. Svako odlaganje je gubljenje dragocenog vremena i tvoje vece povlacenje.

[Uranopolit]

Hvala vam na paznji...niste ni svesni koliko mi znaci...nekada je lakse otvoriti se ljudima koje ne poznajes...a cesto su oni upravo ti koji ce ti bez zavijanja reci ono sto misle...bar je moje iskustvo takvo...hvala...hvala vam...
radim, ali nisam prijavljena ni na poslu ni na birou rada, niti imam zdravstveno...nakon praznika bi sve to trebalo da resim, i tada planiram da potrazim strucnu pomoc...svesna sam da moram..i iskreno, verujem da ce mi prijati...ako ne nalazenje odgovora, onda bar praznjenje...
pokusavam da se setim te traume...ali...mislim da sam je preduboko zakopala...ne samo nju vec i dobar deo svog zivota...jednostavno ne pamtim....ni ljude, ni razgovore, ni mesta, ni godine...samo neke prizore, misli i mirise...i takva sam, sto bi se reklo, od kada znam za sebe...cak se i fakulteta jedva secam, a zavrsila ga pre dve godine...da vam ne govorim o detinjstvu ili srednjoj...
moje zanimanje za astrologiju nije nikada prelazilo preko interesovanja za osobine znakova, tako da...moja natalna je meni jedna zanimljiva slicica, i nista vise, nemam pojma o kakvim tranzitima govorite...ako imate volje i vremena...za nekoliko komentara u svetlu ovog mog problema...bila bih vam taaaaaaaaaaako zahvalna...
 

[Maska]

Kako si Marija?
Cini mi se da je najteza komunikacija s ljudima kada ocekujes vrednost u tome, mada sigurno potpuno paralise i nemogucnost stapanja, prepoznavanja i razmene sa drugim ljudima do nivoa osecanja vecne i beskorisne buke, beskraja zamora i pogleda ka onom ko je drugaciji..a drugaciji je saznanjem da svoj mir ne moze naci u odnosu sa drugima. Ne mogu ni ostali samo im saznanje cesto nije blisko.
No, opet mnogo stosta prevazilazi nase poimanje vrednosti bez obzira na prvi pogled koji radja sumnju u mogucnost komunikacije uopste. Svo to iscrpljivanje i udovoljavanje, pa i beskrajno povladjivanje koji ljudi ocekuju u komunikaciji ( sto cesto i cini osnovu bliskosti) je samo neznost koju mozes iskazati ka "mucnini" svacijeg zivota.
Tisina je ono sto dolazi samo po sebi kad pozelis bliskost i graju.
Nikakvo otudjivanje ne moze doneti tisinu ( zato se i tvojim otudjivanje umnozava kolicina graje, buke i nemira u tvojoj glavi), vec  je  tisina svojstvena predaji ljudima i komunikaciji.
Zvuci paradoksalno, ali se meni cini da svet upravo funkcionise i transformise se kroz konstantno mesanje i suceljavanje suprotnosti.
Zelis tisinu, slobodu misli, introspekciju, fokus....korakni ka ljudima.
Nadam se da si dobro.