sledeća tema »

[AstroSerbiana]

poreklo orbisa u tradicionalnoj astrologiji nije do kraja razjasnjeno. pouzdanije se javljaju tek krajem helenskog perioda, odnosno u prva dva veka nove ere kada se, uglavnom, svode na 5 ili 3 stepena za svaku planetu. i dok jedni u orbisima vide numerolosku idejnu osnovu (pristalice Pitagorine filozofije), drugi, pak, medju njima i Dejvid Pingri, poreklo orbisa, pre svega, dovode u vezu sa helijackim izlascima planeta. otuda je i najveci solarni orbis koji se javio u teoriji astrologije iznosio 17 stepeni kao radijalna mera solarnog diska. neki autori cak veruju da ovaj broj treba da bude univerzalan za sve planete jer je SO referenca za sve planetarne odnose. drugi su,opet, orbise detaljnije diferencirali prema odnosu sa SO u zavisnosti od blizine planete istom, odnosno, u zavisnosti od vremena prividnog siderickog obrta planeta pa tako superiorne JU i SA imaju najvece orbise za razliku od MA, VE i ME koji zbog cinjenice da su solarnom sektoru blize, dobijaju nesto manji stepenski orbis. i, zaista, planeta helijacki vidljivi izlazak moze ostvariti i za manje od 10 stepeni udaljenosti od SO, ali to je vrlo retka situacija pa ostaje nejasno do kraja zasto su 7, 8, 9, ponekada 10 stepeni usli u astrolosku teoriju i praksu. kako god, nije toliko ni bitno jer orbisima prethodi bar 4 veka platickih aspekata koji su se odnosili na vezu planeta preko znaka, ne stepeni. u ta 3 do 4 veka grcke astrologije orbisa, prakticno, nije ni bilo. Ptolomej odredjuje 5 stepeni za sve planete, neki drugi autori 3, a daleko najveci broj potonjih gorepomenute orbisne stepene (od 7 do 14). kasnije platik aspekt se prenosi na kvalifikaciju stepenskog (orbisnog aspekta) koji oznacava neperefektni aspekt u okviru dva moiteta (zbira dva poluorbisa). orbisni aspekti se jos nazivaju partilnim aspektima jer aspekt uze definisu, ne samo prema zodijackoj pozadini vec i prema broju stepeni. kasnije partilni aspekt pocinje da oznacava orbisni aspekt u okviru istog zodijackog stepena sto nije do kraja isto sto i egzaktni aspekt koji se odnosi i na manje lucne jedinice. dakle, platik aspekt moze znaciti dve stvari: aspekt preko celine znakova i neperfektni aplicirajuci ili separirajuci orbisni aspekt, a partilni moze znaciti orbisni aspekt kao takav bez obzira na znak ili stepenski egzaktan orbisni aspekt.

orbis nije nista drugo do stepenom longitude odredjeno podrucje uticaja jedne planete. "ljubitelji" astrologije zraka orbise razumeju kao planetarne oreole koji predstavljaju "ogradjeno" podrucje prostiranja svetlosnih zraka cime se suprotstavljaju ideji da zrak postepeno slabi i nijansirano nestaje, a ne prekida se naglo kakvim nevidljivim krugom. na ova pitanja nema deifnitivnih resenja i svako je slobodan da ih razume kako voli i misli da treba. licno, nemam definitivan odnos prema ovom pitanju i jednako uzimam u obzir orbisne i znakovne aspekte jer, recimo, VE na pocetku Ar moze i ne mora biti u konjunkciji sa SA na kraju istog znaka i obratno. inicijalno posmatrano rastojanje ove dve planete od 20 i vise stepeni moze znaciti samo jednu stvar, a to je da ce se simbolika ove planetarne veze ostvariti direkcijom ekvatorijanog luka ili sekundarnom progresijom jace i ubedljivije nego da su planete na istom rastojanju preko Ar i Ta. u sustini, valja kombinovati celinu znakova i orbise jer orbisni aspekt ima tendenciju da se ranije u zivotu manifestuje i daleko duze traje dok vanorbisni aspekti preko znakova u zivotu se manifestuju vrlo, vrlo iznenada, iznenada jer smo skloni da ih apstrakujemo u inicijalnoj natalnoj analizi.

Ricard Sanders ima poseban pristup ovom problemu. planetarni radijusi (poluoreoli) koje daje su:

SA-9
JU-9
MA-8
VE-7
ME-6
MO-12
SO-15

prema ovom autoru postoji 4, odnosno 7 varijeteta 5 tradicionalnih planetarnih veza:

1. aspectus corporalis je egzaktni partilni aspekt u okviru istog stepena, minuta i sekunde. najjaci je i nastupa odmah na pocetku zivota ili dogadjaja horarnog pitanja.
2. partilni aspekt postoji kada obe planete leze unutar dijametra (orbisa) one druge. recimo, MA na 4 Ta i JU na 12 Ca bice u partilnom kvadratu jer je MA vec usao za  stepen u JU orbis, a JU je na granici MA orbisa. u ovom slucaju Sanders smatra da obe planete "afektiraju' jedna prema drugoj u smislu da prepoznaju jedna drugu. dodiri orbisa mogu se koristiti u svim vrstama horarnih pitanja kako bi se i bez recepcija i dispozicija pravilnije prepoznao odnos izmedju signifikatora. u predvidjanju vremenskog odigravanja nagovestenog dogadjaja sporija planeta se ne pomera vec stoji pa, prema Sandersu, do dogadjaja naznacenog ovakvim aplikacionim aspektom doci ce za 8 vremenskih jedinica. ovo je narocito znacajno u slucaju povezivanja brzih planeta. na isti nacin se tumaci i separacioni aspekt gde sporija planeta stoji i trajanje odnosa ili situacije se predvidja prema broju stepeni potrebnom do potpunog odvajanja orbisa signifikatora.
3. monograficki aspekt postoji kada se samo jedna od planeta u odnosu javlja u okviru radijusa druge. recimo, MO na 1 Ar i Ma na 12 Ar. MA je zahvacem lunarnim uticajme, ali MO nije Marsovim pa tako MO ima vecu snagu da deluje sve do momenta ulaska u MA radijalno podrucje (4 Ar) kada i MA dobija snagu. u zavisnosti od vrste pitanja tumaci se i znacenje ovakvog aspekta. MO u ovom slucaju ranije prepoznaje MA dok MA nema sasvim jasnu predstavu o tome ko je ili sta je MO.
4. platik asepkt postoji kada se dijametri planetarnih oreola ne dodiruju i ovo je najslabiji aspekt. recimo, MO na 23 Vi i JU na 11 Ta. ovde se MO odvaja u svom dijametru od JU koji je upravo zavrsio svoj uticaj na MO. ovo su najslabiji aspekti i obicno oznacavaju kraj neke situacije, veze, dogadjaja, stanja.

prema separacijam i aplikacijama Sandersovi aspekti mogu biti:

1. aplikacioni platik
2. aplikacioni monograficki
3. aplikacioni partilni
4. perfektni telesni (korporalni)
5. separacioni platik
6. separacioni monograficki
7. separacioni partilni

partilni i platik aspekti se u teroiji starih autora najcesce ostvaruju preko moiteta (poluorbisa) sto nije isto sto i dijametar ili orbis u celini. poluorbis je, zapravo, 1/4 planetarnog oreola, odnosno 1/2 planetarnog orbisa tako da orbisnim aspektima mozemo pristupiti preko orbisa ili preko moiteta kako to Lili najcesce radi. on, za razliku od Sandersa, spaja polovine polovina oreola (moiteti, poluorbisi) dok Sanders spaja polovine oreola, odnosno, dijametre (orbise).

[cor scorpii]

 
Vecina ovoga mi je poznata iz teksta http://www.astrologiamedieval.com/Orbes.htm

[AstroSerbiana]

znas da ja Stevicu citam tek posto me ti na njega uputis. u vreme kada sam ja postom (verovali ili ne) dobila dokumet na iznetu temu od rodjaka iz Bristola, za Bircfilda nisam ni znala. tako ti ja imam odstampane papirice iz celog sveta koje iscitavam pa onda prepricavam i ubacujem svoje. procitacu i ovo sto si dao.

[cor scorpii]

Ja sam na taj tekst naisao prije nekih 2-3 godine, ne sjecam se vise tacno kad i odmah sam ga kopirao jer mi je bilo jasno da drugacije objasnjava problematiku aspekata medju planetama tj. moiteta. Od tada slijedim sto sam tamo pronasao, uz primjenu one helenisticke teze o 3 stepena orbisa kao 'pravom aspektu" koji postaje ekvivalentan uticaju planeta na istom stepenu.
Blago tebe sto imas toga rodjaka iz Bristola 

[AstroSerbiana]

ostaje da primetimo da li u praksi da preferiramo aplikacije, dispozicije i recepcije ili dodire moiteta ili orbisa jer aplikacija preko dodira orbisa nije isto sto i aplikacija preko moiteta, a oba mogu ukazati na sasvim razlicite stvari ukoliko se , recimo, uporede, sa recpecijama kako su ih Arapi razumeli ili recpecijama bez aspekata. recimo, MO koji ide ka MA u Ar i kojeg zahvata svojim orbisom dok MA jos uvek ne kaci MO u ljubavnim pitanjima moze da znaci da je MA taj koji je pod uticajem MO i da MA "trpi" i "afektira", ukoliko se drzimo Sandersa , a moze i obrnuto ako prednost damo aplikaciji ka dispozitoru.

[AstroSerbiana]

pricala sam ti o rodjacima (vise njih je u pitanju) od kojih jedan radi na Bristolskom univerzitetu. sta mislis odakle mi oni klijenti iz Bristola (iznela sam primere ako se secas).

[cor scorpii]

E sad slijedi ono tako tipicno pitanje za nase podneblje - pa sto si ostala u Srbiji?(ako je bilo ikakve sanse da odjezdis u Lilijevu domovinu  )

[AstroSerbiana]

bila sam ja tamo u poseti cetnickoj dijaspori nemojte pogresno da me razumete niko mi nije nudio da ostanem, samo sam u poseti bila. tamo i u Koventriju gde imam jos jedno rodjacko krilo sa majcine strane. iskreno da ti kazem, onako iz srca, ne bih ni zivela izvan Srbije. sta znam, da sam cupala, grebala mozda bih i uspela, ali kao tipicni sedentarac nemam ja sta da trazim negde "tamo daleko". moje SO na vrhu 9. je kontradiktorno jer simbolizuje i daljine i korenje, postojanost prema duplom solarnom principu same planete i kuce solarne egzaltacije. MO je taj koji zudi za 7. SO za 1. pa presaberi. nije mi dato i ne mislim da bi mi tamo bolje bilo nego ovde.

[cor scorpii]

bila sam ja tamo u poseti cetnickoj dijaspori nemojte pogresno da me razumete 

Sad, zavisi sta podrazumjevas pod tim "pogresnim razumjevanjem"   
Sto se Engleske tice, meni da neko nudi tamo da me odvede ne bih isao. Oduvijek su mi bili odvratni, a posebno otkad sam o njihovim prljavim mahinacijama kroz istoriju stosta naucio - posebno sto se tice Cica Draze i tzv. Josipa Broza.

[AstroSerbiana]

bila sam ja tamo u poseti cetnickoj dijaspori nemojte pogresno da me razumete 

Sad, zavisi sta podrazumjevas pod tim "pogresnim razumjevanjem"   

znas na sta vec mislim, na nase podele od 2. rata naovamo, ali o tome ne mozemo javno. daleko sam ja od svega toga, zato sam rekla da me pogresno ne shvatite.

[Argus]

Ricard Sanders ima poseban pristup ovom problemu. planetarni radijusi (poluoreoli) koje daje su:

SA-9
JU-9
MA-8
VE-7
ME-6
MO-12
SO-15

Auh! Tek sada ovo vidim. Ugrožena su mi autorska prava.
I sam sam došao do gotovo istih rezultata.