sledeća tema »

[menora]

Zahvaljujuci Jovanu  koji je okachio onaj tekst o laznom sletanju na mesec  od Ivone Zivkovic pronadjoh kod nje jos gomilu sjajnih tekstova ... pa sam mislila da to ovde kachim
tekstovi jesu preobimni i ne znam da li ce opteretiti i forum 

Luche ti vidi jeli ovo Ok uopste ? 
ako je  to premnogo onda da stavljam samo linkove ?
(mada je ovako lepse i ozbiljnije deluje  )

ISTINA O FLUORU: KAKO JE OTROV POSTAO "KORISTAN ZA ZUBE"?

Piše: Ivona Živković

Da li ste čuli za ova neobična "naučna otkrića":

1. Ako svakog dana provedete 5 minuta stojeći na jednoj nozi - poboljšaćete funkcionisanje sistema za ravnotežu.

2. Ukoliko pre svakog obroka sažvaćete parče papirnate maramice od čiste celuluze - imaćete bolje varenje.

3.Kada u crnu kafu ubacite nekoliko celih zrna bibera - sprečićete hronični kašalj od pušenja.

4.Sitno iseckan beli luk uvaljan u med - izuzetno je koristan za nivelaciju krvnog pritiska.

5.Kombinacija peršuna i jabuke - sigurna je preventiva za čir na želudcu.

6.Nekoliko kapi istopljenog voska u cipeli - pomoći će ravnim tabanima da se uzdignu.

7. Fluorid stavljen u vodu za piće ili zubnu pastu - zaštitiće vaše zube od karijesa!

Verujete li u sve ovo?

Prvih šest recepata sama sam izmislila. I ne savetujem vam da ih probate. Ali, i ako probate, neće vam se ništa desiti loše. Pazite samo da cipelu ne obuvate dok se vosak ne ohladi.


Što se tiče fluora u vodi i pasti za zube , to nije moja izmišljotina. Ovaj recept su izmisli naučnici koji su radili na izradi prve atomske bombe.

Kako su to otkrili? Zna se da je fluor opasan otrov kao i sva njegova jedinjenja.

Ipak, danas se on stavlja u vodu za piće u dve trećine javnih vodovoda u SAD. I beogradska "demokratska" vlast želi da fluoriše vodu. Kažu da je to korisno, jer se "tako radi i na Zapadu" (ovo je inače njihova osnovna životna i politička smernica ZA SVE) .

U nekim opštinama u SAD i do 80% mladih danas ima fluorosis. To su beličaste tačke na zubima.

Ali, fluorid izaziva i teška oštećenja zuba, kostiju, kao i centralnog nervnog sistema. U Kini su otkrili da je količina fluorisane vode u korelaciji sa smanjenim IQ kod dece.

U publikaciji iz 1984. "Klinička toksikologija komercijalnih proizvoda" navodi se da je "fluorid kao otrov opasniji od olova i samo manje otrovan od arsenika. Koristi se kao pesticid za miševe, pacove i ostale sitne glodare. Dete od 10 kilograma težine može biti ubijeno stotim delom unce, a odrasla osoba od 100 kilograma može biti ubijena dozom od jedne desetine unce."( Jedna unca je oko 28.3 grama.)

Tako 7 unci zubne paste sadrži 199 mg flourida, a to je više nego dovoljno da ubije dete od 25 kilograma.

Pa što ga onda stavljaju u vodu i pastu za zube pitate se? Šta će vam zubi bez karijesa, ako ste mrtvi?

Priča o korisnosti floura za zdrave zube je jedna od najvećih naučnih prevara. Kako je do toga uopšte došlo i kome je ova teška laž bila potrebna?

Ovu prevaru otkrila su dva nezavisna američka novinara: Džoel Grifit (Joel Griffith) koji se bavi istraživačkim novinarstvom o medicini i Kris Brajson (Chris Bryson), povremeni saradnik BBC, ABC-a i drugih elektronskih medija. Oni su isčitavanjem dokumenata o pravljenju prve američke atomske bombe ("Projekt Menhetn"), sa kojih je nakon 50 godina skinuta oznaka državne tajne, došli do ovog senzacionalnog otkrića, a što je u američkim medicinskim krugovima izazvalo pravi šok. Svoj autorski tekst su objavili 1998. (Nexus Magazine, Volume 5, #3 (April-May 1998).

 

INCIDENT U NJU DŽERSIJU

"Projekt Menhetn" bio je najstrože čuvana vojna tajna u SAD tokom Drugog svetskog rata, kao i kasnije za vreme Hladnog rata. Projekat je koštao 20 milijardi dolara i angažovano je na njemu 200.000 ljudi. Cilj Projekta je bio stvaranje atomske bombe koja je punjena najpre uranijumom, a kasnije plutonijumom. Da bi se ovaj radioaktivni materijal smestio u bombu bile su potrebne ogromne količine flourida koji je za potrebe Projekta obezbedjivala fabrika u vlasništvu porodice Dipon (Du Pont): "E.I. Du Pont de Nemours Company". Pogon se nalazio u mestu Deep Water u okolinu Nju Džersija. Porodica je već više od stotinu godina bila poznata po proizvodnji prvoklasnog eksploziva.

Punjenje atomske bombe tražilo je enormne količine fluora, merene milionima tona. Za državu je projekat bio strateško pitanje, a kompaniji Diponovih je donosio ogromnu zaradu.

Sve u ovom poslu bilo je obavijeno tajnošću o čemu je vodila računa služba nacionalne bezbednosti. Bio je rat, zaboga.

Ali, dogodio se incident. Fluor je nošen vetrom sve više dosezao do farmi u okolnim opštinama Gločester i Salem. Na ovim farmama se uzgajalo izuzetno kvalitetno voće i povrće. Njihovim breskvama snabdevan je hotel Waldorf Astoria u Njujorku, a kvalitetan paradajz je otkupljivan za poznatu marku Campbell's Soup.


U leto 1944. farmeri su primetili da su im usevi postali sparušeni, kao da je u vazduhu nešto stalno sagorevalo.

Živina bi im sutradan, nakon olujne noći, naprasno uginula, a radnici koji bi pojeli nešto od voća koje su brali, čitave noći i sutradan bi povraćali.


Konji su izgledali bolesno, bili su ukočeni i loši u radu. Neke krave nisu mogle da stanu na noge. Pasle su samo puzanjem na stomaku.


Iz službenih beleški koje su nakon 50 godina otkrivene (kada je sa čitave dokumentacije o Projektu Menhetn skinuta oznaka državne tajne), vidi se da je američka vlada bila upoznata sa posledicama trovanja fluorom u Nju Džersiju kao i da su imali tačan izveštaj o nalazima velikih količina fluora na usevima kao i u krvi i tkivu farmera i stoke.

 

Ali, izrada atomske bombe je bio nacionalni prioritet (jer je važnije bilo ubiti neprijatelja, nego sačuvati živote sopstvenih ljudi).Tako je i ministarstvo za poljoprivredu jednostavno prešlo preko dobijenih analiza i stavilo se na stranu prioritetnog zadatka koji je diktirao vojni vrh. Zatrovani ljudi i hrana nisu bili prioritet SAD te 1944. godine (!)

(Ako imate u vidu da su SAD ogromna kolinija kojom vlada globalna vlastela iz centralne masonske lože u Londonu, kao i da američka vlada i predsednik stvarno nemaju kontrolu nad Pentagonom - jer je američka vojska isključivo u službi privatnog kororativnog biznisa, onda je ovakva politika sasvim logična. Obični gradjani SAD (Meksika i Kanade) su i ovako samo robovi, tj. potrošna radna snaga. Ako vam ovo nije jasno treba da pročitate knjigu Dejvida Ajka "Najveća tajna". Ili da se bar logično zapitate šta će Americi tolika vojska, kada se SAD praktično graniči sa veoma malo država i mogu imati sopstvenu ekonomiju koja bi savršeno održavala 300 miliona stanovnika. Ali interesi vlastele su uvek nalagali postojanje država imperija - od Vavilona, Egipta, Rima, Grčke, Španije, Francuske, Velike Britanije i danas SAD. NEKO nad robljem Planete MORA držati bič!)

Farmeri su tako morali da sačekaju da se završi rat (jer nije bilo patriotski podrivati nacionalne interese) da bi onda podigli tužbu protiv privatne kompanije " E.I. Du Pont de Nemours" zbog sumnje da su iz svojih pogona ispustili kakvu otrovnu materiju kao i "Menhetn Projekta". Još niko od njih nije znao da je u pitanju fluor.

Zanimljivo je da je ovo bio prvi sudski spor poveden u SAD protiv zagadjivanja životne sredine kao posledice rada sa radioaktivnim matarijalom. Dakle, fluor se kao otrov ispoljio pre nego radioaktivne čestice.

Tada se dogadja ono što pokazuje kako zaista funkcioniše "nezavisno" američko sudstvo, američka "demokratija" i gradjanska prava, "free country" sa "najslobodnijim" naučnicima na svetu. Ili kako zapravo kako funkcioniše najveća država "nezavisnih" robova i korumpiranih državnih funkcionera?

 

"DEMOKRATSKA" DRŽAVA SAD PROTIV NARODA

Jedan od glavnih ljudi Ministarstva odbrane u "Projektu Menhetn" general major Lesli Dik Grouvs kreće u akciju i tajno se sastaje sa svim relevantnim državnim vojnim i političkim čelnicima iz ministarstava odbrane, zdravlja, poljoprivrede, pravde, kao i sa advokatima porodice Dipon (Du Pont).

Cilj svih tajnih sastanaka je da se osnovana tužba farmera protiv privatne kompanije "E.I. Du Pont de Nemours" i Projekta Menhetn maksimalno minira i oslabi.

U ovoj nameri kooperativno je bilo i ministarstvo pravde (!) što se takodje vidi iz jedne od deklasifikovanih beleški generala Grouvsa.


Iz dugo skrivanih službenih beleški generala Grouvsa i dr. Hodža vidi da je Nacionalna bezbednost odlučila da angažuje agencije koje "treba da izvrše naučna istraživanja kako bi pridobile podatke koji bi bili potrebni da se zaštiti interes vlade u sporu sa vlasnicima voćnjaka u Nju Džersiju".


Za podrivanje sudskog spora imali su dva razloga: da spreče plaćanje obeštećenja farmerima, jer bi to dovelo do lančane reakcije koja bi pokrenula još veći broj sporova zbog zagadjenja životne sredine, pa bi se tako javnost okrenula protiv programa proizvodnje atomskog oružija. (Izrada atomske bombe, očito, nije smela biti dovedena u pitanje)

Drugi razlog je takodje poražavajući za "demokratsku" državu, jer je namera državnog vrha bila da zaštiti privatni korporativni biznis porodice Dipon. Ova porodica je jedna od dvanaest najmoćnijih porodica u SAD i deoničari su centralne američke banke FED. To znači da kontrolišu emitovanje i vrednost dolara, pa samim tim i državne ekonomije.

 

U akciju se krenulo na više frontova. Jedan front je uključivao stvaranje dobrih odnosa sa javnošću, pa je general Lesli Grouvs lično pozvao na večeru nekoliko porodica oštećenih farmera. Obični mali ljudi, naivni i neupućeni u perfidnost sopstvene vlade (tada su Amerikanci zaista verovali da su najslobodnija, najdemokratskija i najpravednija država na svetu) bili su laka meta za psihološku obradu stručnih PR agencija.

Tako su lepim obećanjima njih nekoliko ubedjeni da će država preduzeti sve mere da zaštiti zdravlje farmera.

U ovoj akciji poboljšanja odnosa sa javnošću najperfidnija ideja je ona koju je skovao dr.Harold Karpenter Hodž ( Harold C. Hodge) glavni toksikolog na Projektu Menhetn.

U tajnom pismu datiranom 1. maja 1946. svom kolegi sa Projekta Menhetn, pukovniku Dr. Vorenu, šefu medicinske sekcije, u vezi rešenja kako izaći na kraj u odnosima sa javnočću sa otrovanim farmerima, on doslovce predlaže: " ... da li bi bilo od koristi ako bi smo mogli da ublažimo strah stanovnika Salema i Gločestera od fluora ako bi im kroz neka korisna predavanja predočili i neke njegove korisne osobine, recimo u očuvanju zdravih zuba?"

I zaista, takve lekcije su uskoro date, ne samo stanovnicima dve pomenute opštine,već i čitavoj naciji za vreme Hladnog rata.

Naravno, sam sudski proces je zakovan onog trenutka kada je vlada SAD odbila da sudu pruži informaciju o tome koliko je zaista fluora ispušteno iz fabrike "E.I. Du Pont de Nemours" pravdajući to "nacionalnom bezbednošću".

Siroti farmeri su tako, nakon višegodišnjeg zamajavanja i bezbroj lekcija o "korisnosti fluora za zdrave zube", obeštećeni sa po 200 dolara. Ono što nikada nisu saznali je kako zaista deluje fluor na ljudski organizam, jer su svi nalazi o tome bili državna tajna zbog nacionalne bezbednosti. Da su znali, lako bi prepoznali sopstvene simptome.

 

ZDRAVI ZUBI KOJIH NEMA

Znajući da će se prilikom pravljenja atomske bombe koristiti ogromne količine fluora koje će neminovno dospeti do civila u širem područiju, još 1943. vojni vrh je planirao naučno istraživanje kojim bi ispitao in vivo kako deluju male količine fluora na ljudski organizam. Čitav projekat je javnosti predstavljen kao naučno ispitivanje o korisnom dejstvu fluora u funkciji zaštite zuba od karijesa. Ovo je predstavljeno kao najnovije naučno otkriće (!) i kao zamorci su iskorišćeni stanovnici Njubarga (Newburgh) kojima je u vodovod stavljen fluor. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1945. do 1955. uz odobrenje i nadzor državnog odeljenja za zdravlje u Njujorku (!) Da se iza ovog državnog projekta nalazi vojska i da su svi vodećii istraživači i naučnici vezani za projekat izrade atomske bombe, niko nij eznao. Bila je to državna tajna.

Glavni naučni istraživač iz senke bio je Harold.K. Hodž, a analize krvi i tkiva su vršene u zloglasnom Ročester univerzitetu u čijoj Strong Memorial Hospital je obavljano i ispitivanje delovanja radioaktivnog plutonijuma, tako što je ova toksična supstanca ubrizgavana pacijentima bez njihovog znanja. Kada je afera razotkrivena zahvaljujući Ajlin Velsom (Eileen Welsome) koja je dobila i Pulicerovu nagradu, preživeli su 1995. godine dobili sudski spor i obeštećenje.

U prikrivenoj operaciji sa kodnim imenom "Program F" sakupljane su sve analize tkiva i krvi od gradjana Njubarga .

Glavno pitanje u istraživanju je bilo da li fluorid unet u organizam u malim dozama ima odredjene štetne ili korisne efekte na tkivo, zube, mozak. Ovo je upravo bilo ono što je interesovalo vojne glavešine u slučaju dugotrajnog Hladnog rata.

Ministarstvo odbrane je već imalo naučno istraživanje o delovanju flora na centralni nervni sistem i ono je radjeno upravo za vreme rada na Projektu Menhetn 1944. godine. Obavljeno je baš u pouzdanom Ročester univerzitetu gde je šef toksikologije bio Harold. K. Hodž koji je bio i rukovodilac istraživanja. Ove nalaze je Komisija za atomsku energiju odmah cenzurisala, zbog "nacionalne bezbednosti".

Umesto pravih rezultata, avgusta 1948. godine u časopisu Američkog Stomatološkog Udruženja objavljena je falsifikovana verzija istraživanja. Tako su u rad unete izmene koje nikako nisu mogle dovesti u pitanje program izrade atomske bombe.

Kada su novinari- istraživači Grifit i Brajson nakon 50 godina došli u posed originalne tj. tajne verzije ovog naučnog istraživanja i uporedili ga sa onim što je objavljeno u stomatološkom časopisu, videli su tragikomične izmene:

 

1. Tajna verzija je tako zabeležila da većina radnika u fabricu koja je punila bombe fluorom uopšte nije imala zube. Publikovana verzija je tvrdila da su imali izraženije zubne šupljine.

2. Tajna verzija kaže da su radnici morali da nose gumene čizme jer im je dim od fluora razgradjivao eksere u cipelama. Javna verzija ovo uošpte nije pomenula.

3. Tajna verzija je utvrdila da je upravo fluor bio glavni uzročnik njihovog gubitka zuba. U javnoj verziji "radnici su bili neobično zdravi i po proceni lekara i zubara".

U memorandumu "Projekta Menhetn" koji je decenijama bio državna tajna kaže se i sledeće: "... uranijum heksafluorid može imati prilično izraženo dejstvo na centralni nervni sistem... Izgleda verovatnije de je F komponenta (oznaka za fluorid) pre nego T komponenta (oznata za uranijum) glavni uzročni faktor".

FLUORIZACIJA JAVNOG VODOVODA:"Pazi samo da ne prospemo, inače smo gotovi"

 

TROVANJE LJUDI ZBOG NACIONALNE BEZBEDNOSTI (!)

Mnogi dokumenti i dalje nedostaju. Recimo transkript jednog od tajnih naučnih skupova za vreme Drugog svetskog rata o "metabolizmu fluora", ne postoji u američkoj državnoj arhivi. Po rečima arhivara verovatno je još klasifikovan.

Nedosteje i sedam strana iz beležnice "Dipon proces" iz 1947. koja u sastavu dokumentacije Rochester bomb project. Po rečima arhivara to je prilično neuobičajeno.


Ključne figure koje su kao naučnici promovisali upotrebu fluora u vodi kao bezbednog i korisnog za zube su: dr Harold.K. Hodž (Projekat Menhetn) , Dejvid B. Ast (koji je vodio projekat Njubarg) i dr. Henri Trendli Din, zubar američkih javnih usluga, popularno nazvan "ocem fluorizacije".

Američke "patriote" kojima je izrada atomske bombe bila važnija od zdravlja gradjana: General Grouvs, dr.Hodž i dr. H. Trendli Din. General Grouvs je poznat i kao graditelj zgrade Pentagona koje je započeto 11. septemba 1941. (Obratite pažnju na datum: tačno 11.septembra nakon tačno 60 godina izvršen je čuveni teroristički napad Al Kaide na ovu zgradu.) Grouvs je verovao da se atomska bomba pravi kako bi se Sovjetski Savez oslabio. To ga je očigledno jako motivisalo u radu. Da bi bombu dobacili Sovjetima Amerikancima je bila potrebna raketa. Tako je Pentagon počeo da radi na raketnom programu, koji je Amerikance kasnije odveo u svemir i na Mesec (?) Očigledno, sve počinje od vojnih potreba.

Tako, ako vas dete pita šta je to fluorid iz zubne paste, možete slobodno odgovoriti:

"To je samo jedan toksični produkt aluminijuma i hemijski fertilajzer u industriji. Jedan je od glavnih sastojaka raznih želea, ispirača, te otpadna materija u pravljenju pesticida, mišomora, hlorofluorokarbona, fungicida, nematocida, anestetika, trankvilajzera, fluorisanih lekova, fluorisane vode, nervnog gasa, atomske bombe..."


Dakle, draga deco, slobodno fluoridom možete prati zubiće i sisati ga u tabletici i piti u vodici. Nema veze što je tokisčan. "Tako se to radi i na Zapadu", zaboga!


Na žalost, američki naučnici su sada nakon objavlljivanja jedne od mnogih "državnih tajni" veoma zabrinuti zbog posledica.

Više možete pročitati ovde.


U SRBIJI JOŠ NIKO NE SUMNJA U OVA NAUČNA OTKRIĆA

...

Na sastanku održanom u Čačku sa predstavnicima pet komunalnih preduzeća, zdravstvenih centara, zavoda za zaštitu zdravlja, čelnika Stomatološkog fakulteta i Zavoda za stomatološku zaštitu Srbije, pored ostalog, čuo se podatak da vodu fluorišu samo užički, kruševački i pančevački vodovodi, uprkos činjenici da ova supstanca za 50 odsto smanjuje oboljenje zuba kod dece i odraslih.
...

S obzirom i na zakonsku obavezu vodovoda (IZ 1971.)koji snabdevaju više od 20.000 potrošača i u čijoj vodi ima manje od 0,8 mililitara fluora po litru, sa sastanka u Čačku upućen je apel nadležnim državnim organima da obezbede dovoljne količine atestirane sirovine za redovno fluorisanje vode.
(GLAS JAVNOSTI)

 

TUMAČI USTAVA I ZAKONA U TEŠKIM ZABLUDAMA

5.2.3. Zabrana nedobrovoljnog podvrgavanja naučnim eksperimentima.
Poslednjom rečenicom čl. 7. PGP, podvrgavanje lica medicinskim ili naučnim opitima bez njegovog slobodnog pristanka izjednačava se s mučenjem. Ova je odredba uneta pod utiskom masovnog eksperimentisanja sa zatvorenicima u koncentracionim logorima nacističke Nemačke, koji su zaražavani bakterijama, izlagani preteranim temperaturama i pritisku itd. po nalogu vlade ili na inicijativu bezdušnih lekara (kao npr. čuvenog dr Mengelea). Slična su bila prinudna psihijatrijska lečenja političkih zatvorenika u SSSR. Međutim, u mnogim zemljama se zatvorenici pridobijaju za podvrgavanje eksperimentima uz obećavanje nekih pogodnosti. Sve se više sumnja u to da su ljudi u zatvorskom režimu stvarno sposobni za dobrovoljno odlučivanje. Povremeno izbijaju skandali zbog eksperimentisanja sa slobodnim ljudima, nesvesnim čemu su izloženi. Neki vojni lekari u SAD unosili su droge u ishranu neobaveštenih vojnika da bi ispitali njihovo dejstvo.

Ne mogu se, međutim, na osnovu zabrane mučenja napadati zakonske mere kojima se propisuje obavezno korišćenje nekih priznatih naučnih dostignuća, samo zato što ih neki stručnjaci još ne smatraju sasvim dokazanim (npr. jodizacija kuhinjske soli, fluorizacija pijaće vode itd). Isto tako, roditelji koji ne veruju u modernu medicinu, ne mogu ugrožavati živote svoje dece odbijajući da im se deca vakcinišu po propisima donesenim na osnovu dostupnih medicinskih znanja.

izvor:
http://www.ivonazivkovic.net/FLUOR.htm

[menora]

Fluoridi se koriste za kontrolu i modifikaciju raspoloženja i ponašanja ljudi

Poznato je da su se  fluoridi  dodavali  u pijaću vodu zatvorenika kako bi  se držali u  poslusnu  i kako bi se  se sprečilo da se suprostavljaju autoritetima,   to su radili  u nacističkim logorima  ali  i u sovjetskim gulazima u Sibiru.

The Fluoride Deception (Prevara o fluoru) (2004):
http://www.youtube.com/watch?v=kaGa3kSpK30&feature=player_embedded

[luche]

Zahvaljujuci Jovanu  koji je okachio onaj tekst o laznom sletanju na mesec  od Ivone Zivkovic pronadjoh kod nje jos gomilu sjajnih tekstova ... pa sam mislila da to ovde kachim
tekstovi jesu preobimni i ne znam da li ce opteretiti i forum 

Luche ti vidi jeli ovo Ok uopste ? 
ako je  to premnogo onda da stavljam samo linkove ?
(mada je ovako lepse i ozbiljnije deluje  )

za ivonu znam odavno još (kad sam za nekog ganjala neke informacije o vitaminu b17 ili tako nekako), i  znam da je sajt sa puno materijala za sve teoretičare zavere 
otvaranje same teme je ok, kao i kačenje tekstova a ne linkova, jedino što treba voditi računa da ne bude reč o tekstovima koji vode u kršenje pravila koja su u mom potpisu 
računam da je mo na asc u aq dovoljno senzibilan da takve tekstove prepozna i zaobiđe, tako da je sve ok 

jedino, ako se slažeš, premestila bih ovu temu iz astro obdaništa u modernu, da ne zbunjujemo one koji su tek došli da uče 

[menora]

Kachi de treba 

 vodicu rachuna 

nisu to teorije zavere 

[luche]

da ne bude zabune, pojam teorija zavere ne koristim u pogrdnom niti podsmešljivom smislu  samo kao jednostavan naziv za sve priče koje se bave netransparentnim pokušajima upravljanja događajima na globalnom ili užem nivou 
evo, preselila 

[menora]

Ok 

Mene je uvek kopkalo ko je ubio John Lennon - omijljeni mi Mo u vodilji od svih javnih licnosti

evo prvo natal , iz baze astrocoma , nadam se da je tachna :



9.oktobar 1940 6:30 pm Liverpool

KAKO JE ZAISTA UBIJEN DŽON LENON?


Piše: Ivona Živković


Pre tačno 25 godina, 8. decembra 1980. ubijen je legendarni rok muzičar Džon Lenon, nekadašnji član Bitlsa. Navodno po njegovoj želji, odmah je kremiran i sahranjen - NIGDE, odnosno SVUDA gde je rasut njegov pepeo. Groba nema, pa obožavaoci iz čitavog sveta, kojih Lenon i danas ima nekoliko miliona, ne mogu da ga pohode. Postoji samo nekoliko memorijalnih mesta koje su pojedini gradovi odredili u znak sećanja na njega i gde se danas nalaze njegove statue.



Ipak, jedno mesto će obožavaoci sigurno posetiti 8. decembra, a to je mesto ubistva preko puta Central Parka u Njujorku, ispred zgrade "Dakota".
Zvanično, Lenona je ubio sumanuti Amerikanac, Mark Dejvid Čapman, koji je navodno uobrazio da je on pravi Lenon i da mu je neki glas u glavi rekao da ubije lažnog Lenona.


U intervjuu koji je dao jedanaest godina nakon ubistva, i koji će na zaprepašćenje porodice biti emitovan na dvadesetpetogodišnjicu ubistva(!) Čapman govori kako je ubistvo Lenona bilo njegova životna misija: "Lenon je bio uspešan čovek koji je na neki način imao čitav svet na lancu, a ja nisam bio čak ni karika tog lanca. Nešto u meni se prelomilo".
Čapman dalje objašnjava: "Obuzelo me je izuzetno osećanje kada se njegov autmobil zaustavio. U tom trenutku sam u glavi začuo glas koji mi je rekao 'Uradi to! Uradi to'! I kad je on prošao pred mene ja sam izvadio pištolj, uperio u njega i povukao obarač pet puta uzastopno".
Lenon je izašavši iz kola ušao u kapiju koja je zajednička za kompleks nekoliko zgrada radjenih u dakota stilu, i dok je išao ka ulazu u svoju zgradu Čapman ga je dozvao: 'Gospodine Lenon!' Lenon se blago okrenuo na svoju desnu stranu gde je stajao Čapman i ovaj je u tom trenutku pucao.
Četiri metka su pogodila Lenona u ledja sa desne strane. On je potrčao ka ulazu u zgradu i tu pao.
Vratar na ulaznoj kapiji u "Dakoti" bio je očevidac ubistva. Prethodno je čak i razgovarao sa Čapmanom, dok je ovaj čekao svoju žrtvu. Kako je kasnije izjavio, odmah je prišao ubici i pitao ga: "Da li znaš šta si uradio?" " Da", odgovorio je Čapman, "upravo sam ubio Džona Lenona". Čapman je zatim uzeo u ruke Selindžerovu knjigu "Lovac u žitu" i počeo da je čita, čekajući dolazak policije.
I to je upravo priča koju su svi svetski mediji objavili. "Njujork tajms" je napravio i malu skicu dogadjaja.



NIJE BILO ISTRAGE
Ali, zvanična istraga o tome šta se stvarno dogodilo, nikada nije vodjena. Sudjenja i veštačenja, kao ni rekonstrukcije ubistva, nikada nije bilo. Zašto? Zato što je ubica, Mark Dejvid Čapman, odmah priznao da je on to počinio. Čak i ako neki forenzički dokazi to ne potvrdjuju, a izjave navodnih očevidaca su dovedene u pitanje kao nepuzdane, odnosno kao moguće nameštene. Ipak, niko još nije tražio reviziju. Naravno, zbog kremacije tela, sada ni nova obdukcija ne bi bila moguća.
Nekoliko nezavisnih novinara, medjutim , vodilo je sopstvene istrage. Oni iza kojih je stajao moćan izdavač potvrdilo je da je ubica Čapman, dok su oni slabiji, ali finansijski nezavisniji otkrili nešto drugo.
Novinar istraživač, Salvador Astucia, napiso je knjigu "Ponovna rekonstrukcija Lenonovog ubistva". Prvo sa čim se suočio Astucija bila je nemogućnost da dodje do Lenonovog obdukcijskog nalaza, koji bi trebalo da bude javan. Njegov kolega novinar istraživač iz Velike Britanije, Fenton Bresler koji je već (1989.)izdao knjigu "Ko je ubio Džona Lenona?" bez problema je dobio ovaj nalaz. Naknadno je ipak i Astucia došao do saznanja o izvršenoj obdukciji i utvrdio da je po ovom nalazu Lenon pogodjen u svoju levu stranu, u rame i ledja. Ovo se sa skicom "Njujork tajmsa" od 10. 12. 1980. napravljenom na osnovu izjave vratara i uvidjaja policije, ne poklapa.


Zapisnik njujorške policije Astucija je dobio bez problema, ali je otkrio da je on začudjujuće površan. U njemu nema preciznog opisa dogadjaja, gde je ko od aktera stajao, nema izjava svedoka. Zapisnik sadrži samo podatke da je žrtva Lenon, da je ubica Čapman i da je kod istoga u džepu nadjeno 2.201.dolar i pištolj kalibra 38.
Astucija nije mogao da dobije ni lične beleške policajaca koji su prvi stigli na mesto zločina.
Da Čapman nije priznao ubistvo, već da ga je negirao, pitanje je kako bi se na sudjenju iznosili dokazi sa ovakvim zapisnikom.


Drugi navodni očevidac koji je pred TV kamerama odmah dao izjavu o ubistvu bio je Šon Strab. On se nalazio jedan blok udaljen od "Dakote" kada je čuo pucnjavu i odmah potrčao za policijskim automobilom(!) Čini se da je pucnjava u Njujorku prava retkost, pa prolaznici odmah potrče da vide šta se desilo, zar ne? Tu je od čuvara kapije saznao da je Čapman pozvao Lenona i kada se ovaj okrenuo pucao u njega.


Medjutim, Astucija pronalazi neobične detalje vezane za ovog svedoka. Strab je veoma uticajan profesionalni aktivista nekoliko udruženja za prava homoseksualaca, najuticajniji u Nujorku i u čitavoj Pensilvaniji. On je bio i vlasnik i urednik nekoliko veoma uticajnih gej magazina. Inače je Jevrejin. Ali, Strab je u jednom magazinu za novac odao imena ljudi koje je poznavao i koji su bili HIV pozitivni, iako je kao njihov plaćeni aktivista morao upravo da ih zaštiti. Astucija smatra da je prihvatanjem da svedoči u ovom slučaju, Strab dobio od FBI garanciju da neće biti sudski gonjen.
Čapman je, medjtim, na saslušanju izjavio da je Lenona ubio, ali ne i da ga je zvao. To bi moglo značiti da se Lenon nije ni okretao i da je na njega pucao neko drugi ko je stajao sa njegove leve strane. A to je bio vratar. Ali ko je vratar, inače glavni svedok ubistva?


IME ČUVARA KOJE NE ZNAČI NIŠTA ILI GOVORI SVE?


Ime čuvara na kapiji bilo je Hoze Perdomo. Ovo ime nije značilo ništa sve dok nedavno neki od novnara koji prate aktivnosti CIA nisu došli do neobičnih saznanja.

Ulaz u "Dakotu"

Nakon terorističkog napada na Njujork 11. setpembra 2001. predsdenik Buš je ustanovio novu državnu funkiju. To je specijalni šef Nacionalnog Servisa za Prikrivene Operacije. Njegovo ime neće biti javno, ali se zna da mu je nadimak Hoze. On će koordinirati sve prikrivene špijunske operacije CIA, FBI, Ministarstva odbrane i drugih operativnih agencija. To mora biti veoma iskusan operativac na tim poslovima. Gde je mogao da stiče iskustva "Hoze".
"Operacija 40" , koja je 1961. imala za cilj svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti smatra se početnom bazom za razvoj čitavog sistema prikrivenih operacija CIA. Tu su počeci svih danas vodećih rukovodilaca CIA u ovim poslovima, pa i sadašnjeg šefa CIA Potera Gosa. Tu je najverovatnije počeo i "Hoze".
Jedno ima iz koga je mogao da nastane i taj nadimak "Hoze" je Joakin Sanjenis Perdomo. On je bio izbeglica sa Kube i protivnik Fidela Kastra. Regrutovan je od strane CIA i treniran kao profesionalni ubica.
Taj Perdomo bio član Brigade 2506 za vreme invazije na Kubu 1961., u neuspelom pokušaju CIA da svrgne Kastra. Kubanski arhivi iz 1961. imaju zavedeno ime Hoze Joakin Sanjenis Perdomo.
Čovek sa imenom Joakin Sanjenis bio je i u opreciji "Votergejt" gde je saradjivao sa pokojnim Frankom Stregisom, koji je tada ukrao jedan poverljivi dosije iz Bele kuće, a otkriveno je da je deset godina bio na platnom spisku CIA. Taj Frenk Stregis je tvrdio da je čovek sa imenom Joakin Sanjenis umro prirodnom srmrću još 1974., ali niko više sem njega ovo nije mogao da potvrdi. Čak ni njegova porodica nije o tome obaveštena dok nije sahranjen. Ne znači li tolika tajnovitost da bi Sanjenis mogao biti živ, ali samo za potrebe CIA?
U svakom slučaju, Hoze Joakin Sanjenis Perdomo bio je obučeni profesionalni ubica. Čovek baš sa imenom Hoze Perdomo bio 8. decembra 1980. u vreme ubistva Lenona čuvar na kapiju "Dakote". On je stajao sa leve strane od Lenona.
Hoze Perdomo, vratar, po sopstvenoj izjavi je pre ubistva sa Čapmanom razgovarao o invaziji na Zaliv Svinja i o ubistvu Kenedija (!?) Zapravo, sve što se zna o ubistvu Lenona ispričao je policiji Perdomo.
Ali ko je Mark Dejvid Čapman, čovek o kome ne postoji nigde zvanična beleška da je bio neuračunjiv niti je igde zaveden kao pshijatrijski slučaj?


DA LI JE ČAPMAN VODJEN TEHNIKOM "KONTROLA UMA"?
Čapman je 1976. počeo da radi u jednom izbegličkom kampu za Latinoamerikance koji je vodila evengelsitička dobrotvorna organizacija "World Vision", i koja slične kampove ima širom sveta. Ovi kampovi nisu bili samo utočište za izbeglice iz Latinske Amerike, već specifična mesta gde su se regrutovali plaćenici za razne operacije pod patronatom CIA. Ovakvi kampovi duž granice sa Hondurasom su bili mesta gde su se regrutovali i "eskadroni smrti" koji će kasnije dejstvovati u Salvadoru. Veruje se da su mnogi koji su regrutovani baš u ovom kampu učinili veliki broj ubistava širom sveta.
O ovome je pisao i istraživač Džon Džadž. U modernom načinu ratovanja prikrivena ubistva i atentati svode se na veoma razradjene tehnike kada se žrtva i ubica ne mogu nikako povezati, ili se namerno povezuju na način koji će skrenuti pažnju sa pravog motiva ubistva. Jedna od tehnika je razradjena u programu "MIND CONTROL" kao projekat "MKULTRA". Ovakva tehnika često stoji iza nerasvetljenih političkih ubistava koje obično "počini" neki ludak. Jednostavno "ludak" začuje neki glas u glavi koji mu komanduje da puca i sl. ili uobrazi da ga žrtva na neki način ugrožava. Poslednji je slučaj neobičnog ubistva švedske ministarke Ane Lind. Ovakav tip programiranog "ludaka" opisan je u knjizi "Mandžurijanski Kandidat".
Dr Milton Klajn bivši predsednik Američkog društva za kliničku i eksperimentalnu hipnozu izjavio je da on može stvoriti "mandžurijanskog kandidata" za šest meseci.
Osam godina nakon Lenonovog ubistva detektiv Njujorške policije Artur O'Konor koji je te noći bio ispred "Dakote", setio se kako mu je tada Čapman izgledao "veoma čudno, kao da je programiran".
Da li su se 8. decembra pre 25 godina ispred "Dakote" našli čovek "ispranog mozga" koji je umislio da je pucao u Lenona i trenirani ubica, koji je stvarno odradio posao?


KOME JE SMETAO DŽON LENON?
Salvador Astucija opisuje da je FBI bio veoma zabrinut zbog ogromnog uticaja koji su u to vreme rok muzičari imali na američku omladinu. Posebno kada su plasirali antiratne poruke. Na koncertu Bitlsa na Ši stadionu avgusta 1965. bilo je prisutno 55 600 gledalaca. Po nekim nalazima FBI je još tada formirao Lenonov dosije.
I novinar Mark Vajt opisao je moguće političke motive Lenonovog ubistva. Po njemu, za Lenona je počeo da se interesuje i sam Edvard Huver kada je Lenon 1971. objavio svoj dobrotvorni koncert za "Bele Pantera" i njihovog vodju Džona Sinklera koji je bio optužen za posedovanje marihuane. Lenon u svojoj pesmi "Džon Sinkler" peva stihove:
"Nije fer Džon Sinkler,
sudije mu dale deset za dve...
da je bio vojnik i u Vijetnamu ubijao za CIA,
za mnogo više droge, ne bi morao da robija".

Huver ga je smatrao ekstremistom i verovao da sa takvima treba biti posebno oprezan.
FBI je saznao da Lenon sa Džerijem Rubinom i Ebi Hofmanom planira da izvede nekoliko koncerata na kojima će teško okaljati Niksona, a što bi kulminiralo u vreme Republikanske Nacionalne Konvencije. U pismu Glavnom tužiocu, februara 1972. senator Strom Tarmond savetuje da se ovaj "politički Vudstok" spreči preventivnim hapšenjem Lenona zbog posedovanja droge u Velikoj Britaniji i da se Lenon proglasi "nepoželjnom osobom" u SAD.
Nikson je tako odmah zatražio da Imigracioni servis započne proces njegove deportacije. Zbog toga Lenon nekoliko godina nije hteo da napusti SAD, iako tamo nije mogao da nastupa javno niti bilo šta da radi. Mediji o njemu nisu više pisali, osim ako ga ne bi zatekli u nekom baru kako pije, navodno se tuče i pokazuje svoju nalsilničku prirodu, kako su tvrdili. Kompromitovati ga bio je zadatak kontrolisanih medija.

Nakon afere Votergejt 1976, Nikson je podneo ostavku, a Lenon je iste godine dobio Zelenu kartu, a Mark Dejvid Čapman počeo da radi u kampu "World Vision".

Karterova administracija držala četiri godine Lenona pod nadzorom. Sa dolaskon na vlast Ronalda Regana 1980. Lenonu je je odredjena sudbina. Naime, Reganova administracija otvorila je poglavlje novih ratova u Latinskoj Americi uz aktivnu ulogu CIA u prikrivenim operacijama. I ratna poliika SAD u vremenu Buša, zatim Klintona, pa opet Buša imala bi u Lenonu žestokog protivnika. Kako bi Lenon da je živ reagovao na agresiju na Libiju, Jugoslaviju, Avganistan, Irak..., možemo samo zamisliti. Da li bi držao antiratne koncerte, pozivao desetine miliona svojih obožavalaca širom sveta na proteste? Nema sumnje da bi.
Klintonova administracija je 1997. objavila Lenonov dosije kod FBI, ali bez deset dokumenata, koja su navodno sadržavala poverljive podatke koje su se ticali nacionalne bezbednosti.

LENON JE BIO ANTIGLOBALISTA
Ako se sa današnjeg aspekta analizira ono o čemu je Lenon tada pevao i kako je razmišljao vidi se da je savršeno dobro poznavao tehniku prikrivenog ratovanja tajnih službi. Lenon je nesporno bio humanista, mirotvorac i intelektualac i kritikovao upravo ono što se u zapadnom svetu ne sme dovoditi u pitanje - a to je kapitalizam.
Njegov dvostruki album iz 1972. "Some time in New York city" sačinjen je od angažovanih političkih pesama. I korice albuma napravljene su kao naslovna strana uticajnog, uglednog i navodno nezavisnog Njujork Tajmsa.


Lenon je u svojim pesmama pevao o političkim zatvorenicima u SAD (Andjeli Dejvis), o lažnoj demokratiji, o borbi Iraca za nezavisnot i brutalnoj politici koju su sprovodili Englezi. U pesmi "Njujork Siti" Lenon se zalaže za slobodu korišćenja marihuane jer je i "Papa puši svaki dan", a zna se da monopolski posao i dobit u tgovini narkoticima odavno ima CIA.
U pesmi "Atika stejt" on pominje uticaj Rokfelera na odredjena politička ubistva, gde u zatvoru završavaju samo oni koji su povukli obarač (nije li Lenon upravo tako i ubijen?) Lenon poziva na poštovanja ljudskih prava i na prava žena u pesmi "Žena je crnac na ovom svetu" ...
Njegove pesme "Revolucija", "Dajte šansu miru", "Rat je završen (ako vi to želite)" i danas se smatraju antiratnim himnama. Lenon je zakupljivao prostore u tiražnim novinama i na bilbordima objavljujući svoje antiratne poruke.
Danas više takvih antiratnih pokliča u Americi nema. Ne pevaju više protiv rata ni Dilan, ni Džoan Baez. Uticajni rok muzičari koji su pevali na veličanstvenim skupovima šezdesetih i sedamdesetih, poput Vudstoka, protiv rata, nasilja i pljačke siromašnih zemalja, naprasno su umirali u vreme svoje najveće slave. Hendriks, Džoplin, Morison ili Elvis Prisli (koji po rečima njegovog oca nije mogao da prihvati zvaničnu verziju o ubistvu Kendija). Danas se za sve njih zna da su bili pod prismotrom FBI, dok se o Prisliju čak govori negde i kao glavnom doušniku FBI medju rok zvezdama.

POKUŠAJI POLITIČKE KOMPROMITACIJE
Nakon Lenonove smrti objavljeno je mnogo knjiga i navodnih izveštaja iz arhiva MI5 kako bi se Lenon kompromitovao. Tako tiražni "Sandej tajms", koji je u vlasništvu Ruperta Mardoka, otkriva da je Lenon tajno sponzorisao levičare i trockiste u Britaniji krajem šezdesetih godina, o čemu je MI5 imao preciznu evidenciju. Takodje se u Lenonovom dosijeu navodi i da je tajno finansirao Irsku Republkansku Armiju i englesku Radničku Revolucionarnu Partiju, čiji je najpoznatiji član bila Vanesa Redgrejv, "terorista i trockista". U dosijeu su se nalazili i svojeručno ispisani stihovi Lenonove pesme "Heroj radničke klase (Working class hero)" iz 1970. u kojoj Lenon kritikuje eksploatatorski kapitalistički sistem.
Detalje o ovome razotkrio je bivši pripadnik MI5, Dejvid Šajler koji je službu morao da napusti zbog nekih zloupotreba, a danas živi u Francuskoj. Šajler, medjutim, tvrdi da su ovi izveštaji lažni. I Joko Ono je u više navrata izjavila da Lenon nikad nije finansirao ni jedan politički pokret, posebno ne Irsku Armiju.

PRIKAZAN KAO NASILNIK
U svojoj knjizi " Životi Džona Lenona" , Artur Goldman ga je opisao kao alkoholičara, nasilnika i uživaoca droge. Knjigu je izdao moćan američki izdavač "Morrow" i ima preko 700 strana. Goldman je inače o Lenonu objavio više knjiga. Ova knjiga je, medjutim, jako naljutila mnoge Lenonove poklonike, koji su mnoge stavove u knjizi pobili kao netačne i zlonamerne i ocenila ih kao produkt uticajnog jevrejskog lobija koji kontroliše američke medije, a sa kojim je Lenon izgleda došao u sukob.


Često se pominje i spor koji je Lenon sedamdesetih imao sa izvesnim Morisom Levijem (sada pokojnim), producentom, koji je uspeo da se dočepa nekih njegovih neobjavljenih traka i publikovao ih bez Lenonovog pristanka. Lenon ga je tužio i dobio spor, ali Levi nikada zbog ove kradje nije krivično odgovarao. Salvador Astucija smatra da je to moguće samo ako je Levi bio pod zaštitom nekog moćnog klana ili ako je saradjivao sa CIA ili FBI. Ta saradnja je mogla da uključuje i neke prljave poslove, što bi značilo da je mogao biti angažovan od strane desničarskih krugova da organizuje ubistvo Lenona, koji mu se i lično bio zamerio. Za ovo za sada ne postoje dokazi.

Izvor :
http://www.ivonazivkovic.net/lenon.htm

[menora]

JOHN LENNON

"Attica State "


What a waste of human
power
What a waste of human lives,
shoot the prisioners in
the towers
Forthy-three poor widowed
wives

Media blames it on the
prisioners,
But the prisioners did not kill
"Rockefeller pulled the trigger"
That's what the people feel.

Attica, Attica state, we're all
mates with Attica state.

Free the prisioners, free
the judges
Free all the prisioners everywhere,
All they want is truth
and justice
All they need is love and care

They all live in suffocation,
Let's not wathc them die
in sorrow,
Now's the time for revolution,
Give them all chance to grow.

Attica state......

Come together join the movement,
Take a stand for human rights,
Fear and hatred clouds
our judgement,
Free us all from endless
night,

Attica state....
We are all mattes...
We all live in......
Attica, Attica, Attica state.


JOHN LENNON

"Revolution"
(Lennon/McCartney)


You say you want a revolution
Well you know
We all want to change the world
You tell me that it's evolution
Well you know
We all want to change the world
But when you talk about destruction
Don't you know you can count me out
Don't you know it's gonna be alright
Alright Alright

You say you got a real solution
Well you know
We'd all love to see the plan
You ask me for a contribution
Well you know
We're doing what we can
But when you want money for people with minds that hate
All I can tell you is brother you have to wait
Don't you know it's gonna be alright
Alright Alright

You say you'll change the constitution
Well you know
We all want to change your head
You tell me it's the institution
Well you know
You better free your mind instead
But if you go carrying pictures of Chairman Mao
You ain't going to make it with anyone anyhow
Don't you know know it's gonna be alright
Alright Alright

JOHN LENNON

"Working Class Hero"

As soon as your born they make you feel small
by giving you no time instead of it all
Till the pain is so big you feel nothing at all
Working Class Hero is something to be
Working Class Hero is something to be

They hurt you at home and they hit you at school
They hate you if you're clever and despise a fool
Till you're so fucking crazy you can't follow their rules
Working Class Hero is something to be
Working Class Hero is something to be

When they've tortured and scared you for 20 odd years
then they expect you to pick a career
When you can't really function you're so full of fear
Working Class Hero is something to be
Working Class Hero is something to be

Keep you doped with religon, sex and T.V.
and you think you're so clever and classless and free
but you're still fucking peasents as far as I can see
Working Class Hero is something to be
Working Class Hero is something to be


There's room at the top I'm telling you still
but first you must learn how to smile as you kill
if you want to be like the folks on the hill
Working Class Hero is something to be

Yes , A Working Class Hero is something to be
If you want to be a hero well just follow me
If you want to be a hero well just follow me

JOHN LENNON
 
"Imagine"


Imagine there's no heaven
It's easy if you try
No hell below us
Above us only sky
Imagine all the people
Living for today...

Imagine there's no countries
It isn't hard to do
Nothing to kill or die for
And no religion too
Imagine all the people
Living life in peace...

You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will be as one

Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people
Sharing all the world...

You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will live as one

[Okeana]

[Okeana]

[Okeana]

[menora]

sve same istine 
 

[menora]

09.07.2011.

 

ZAŠTO JE NASTANAK "AUTOIMUNIH BOLESTI" ZA MEDICINU VEĆ DECENIJAMA “MISTERIJA”?

Piše: Ivona Živković

 

Multipla skleroza, bolest ludih krava, kancer, hronični zamor, fibromijalgija, Alchajmerova bolest, Lajmaska bolest, dijabetes tip jedan, AIDS…, samo su neke bolesti koje danas pogađaju milione ljudi širom sveta, a za koje naučni krugovi još “ne znaju” kako su nastale. Naravno, jer radi se o dobro čuvanoj vojnoj tajni kreatora biološkog oružija. Agens njihovog nastanka konstruisali su bioinženjeri za potrebe vojske, pre svega američke.

 


Da je ovaj agens patogena mikoplazm, malčice doterana, kako bi imala razorniji učinak na ćelije domaćina, neke podatke je izneo Donald V. Skot sa svojim sinom Vilijamom u knjizi  “Trougao Bruceloze” ("The Brucellosis Triangle") koja je izdata još 1998.

Po njihovim saznanjima decenijama se radilo na izradi specijalnog biološkog oružija koje su zajednički počeli da finansiraju i razvijaju Velika Britanija, SAD i Kanada još 1942. godine i to koristeći naučna saznanja iz nemačke molekularne biologije i genetike koja su tada bila daleko ispred ostalih. Ideja je bila da se dobije agens za izazivanje bolesti koja ne bi ubijala, već bi ljude fizički potpuno onesposobljavala. Da podsetimo, da je na čelu ovog medicinskog poslovnog kartela bila i ostala porodica Rokfeler koja je bila jedan od finansijera nacističkog nemačkog projekta. Ovaj rat je izgubio lakoverni nemački narod (dva miliona Nemaca je ubijeno i to je genocid o kome se ne uči u školama) dok su Rokfeleri izašli kao pobednici i danas su na čelu transnacionalnog farmakobiznisa i medicinske nauke.

Naravno, za sva ovakva vojna istraživanja potrebni su bili zamorčići u ljudskom obliku (pacovi i majmuni nisu bili dovoljni) i to u velikom broju, jer se radilo o biološkom oružiju za masovnu destrukciju vojnika i civila. Tako su zamorčići jednostavno postali obični građani bez svoje volje i bez ikakvog saznanja da se na njima vrše vivo eksperimenti za vojne potrebe. Ti obični građani bili su i vojnici i civili i to najviše iz pomenute  tri države.

O postojanju takvih prikrivenih eksperimenata raspravljano je više puta pred američkim kongresom (preko raznih anketnih komisija) ali američka vojske je tako moćan faktor, da je ništa nije moglo sprečiti da radi na istraživaju i usavršavanju ovog paklenog biološkog oružja. Američka vojska je iznad američke države i svih ostalih institucija u njoj.

Zato danas, samo u SAD ima preko milion obolelih od multiple skleroze, dok je u svetu taj broj udvostručen.

Za stvaranje agensa koji može da onesoposobi ogroman broj ljudi poslužio im je kao osnova bakterijum Brucele. Ove bakterije inače kod mnogih domaćih životinja (goveda, ovaca, koza, pasa, mačaka ), ali i ljudi, izaziva bolest brucelozu. Od kada se vrši pasterizacija mleka ova bolest je veoma retka kod ljudi, i uglavnom  pogađa veterinare koji rade sa inficiranom stokom bez adekvatne zaštite.
Naravno, nehigijensko stajsko gajenje životinja (koje je za životinju poptuno neprirodno) izaziva sve infektivne bolesti pa i ovu.

 

 

RAD NA DOBIJANJU KRISTALNE FORME BRUCELE

Ideja monstruma iz Pentagona je tako bila da najpre izoluju agense ove bolesti, a to su toksini koje oslobađaju brucela bakterije , i da od njega naprave toksičnu kristalnu formu koja se mogla uskladištiti, transportovati i po potrebi ubacivati u razne hranjive medijume gde bi prešla u lipidnu formu i oživela.


U prirodi se ovaj toksin brucele mogao prenositi samo preko brucela bakterijuma, a on se mogao naći u mleku.

Ali, kristalna forma je mogla da se ubaci u aerosol sprejeve, u vakcine, da se ubaci u lanac ishrane, ali i da se ubaci u mnoge insekte (kao na primer komarce) koji bi je onda dalje prenosili.  To je i učinjeno.


U poslu pravljenja kristalne forme toksina Brucele učestvovali su 1946 i stručnjaci kompanije “Merck, Sharp and Dohme”. Ova kompanija danas proizvodi lekove protiv mnogih bolesti koje je u stvari sama i napravia.

Taj toksin koji je izazivao brucelozu u stvari je bila veoma majušna proteinska forma koja se naziva mikoplazma. Šta je ona videćemo kasnije.

Koliko je tokisčna snaga ove mikoplazme brucele u formi kristala naučnici koji su radili za potrebe Pentagona veoma dobro su znali. Tako je po svedočenju pred kongresom SAD 1969., izvesnog dr Donalda Mekartura,  što navodi Skot, napravljena kalkulacija kolika koncentracija ove mikoplazme bi bila potrebna da se kod čoveka izazove potpuni pad imuniteta (to je inače ono što je danas poznato kao bolest AIDS) zbog čega bi napadnuti organizam postao osetljiv na mnoge druge izazivače bolesti i uopšte ne bi reagovao angažovanjem brojnih odbrambenih ćelija imunog sistema. I to je bila mera deset na deseti.

Ukoliko bi njena snaga bila deset na osmi, osoba mi imala sindrom hroničnog zamora odnosno fibriomialgije. Ako bi bila snage 10 na 7 organizam bi reagovao opštim fizičkim popuštanjem i potpunim padom životne energije.

Jedan šejker čistog kristalnog agensa brucele, tvrdi Skot, bio je dovoljan da fizički onesposobi čitavo stanovništvo Kanade.

U jednom izveštaju iz 1949. tvrdi se da je “moguće da je bolest multipla skleroza upravo manifestacija hronične bruceloze na centralni nervni sistem”, pa se dalje navodi  i da je u jednom testiranju 113 pacijenata obolelih od multiple skleroze (MS) njih 95 bilo pozitivno na bakteriju brucelu. A znalo se i da će jedan od 500 obolelih od brucele razviti oblik takozvane neurobruceloze, što se događa  kada se brucela bakterije nasele u lateralnim šupljinama mozga. I to su upravo mesta u mozgu gde se u osnovi razvija multipla skleroza.

 

MIKOPLAZMA KAO TROJANSKI KONJ

Šta je mikoplazma? To su veoma sićušne proteinske tvorevine koje se stvaraju  u  krvnoj plazmi i približne su veličine onoga što se  naziva virusom. Već smo u otkrili da virusi nisu nikakve patogene tvorevine koje izazivaju bolesti, već kratke proteinske forme koje predstavljaju deo genskog materijala neke ćelije koji se nalazi izvan jedra (deo RNK) i koji se još nazivaju retrovirusima. I njihova uloga je da prenose poruke izmedju ćelija. Priča o patogenim virusima je čista izmišljotina. Baš kao i priča o patogenim mikroorganizmima koji postoje svuda oko nas, kako je to tvrdio masonsko čedo, Luj Paster, a kasnije ipak priznao da nije bio u pravu. Ali, zananje je moć, i zato su oni koji su hteli da prave ovakva monstruozna biološka oružija pravo znanje o nastanku mikroorganizama sistematski sakrivali od občnih ljudi i studentima medicine na gradjanskim školama prodavali falš nauku o životu. Pravo znanje su čuvali za sebe i svoje elitne djake.

Dakle, svi mikroorganizmi, sve bakterije, i sve još sitnije životne forme (koje se nazivaju ćelijskim organelama) nastaju kod ljudi i životinja u krvnoj plazmi. Sjedinjavanjem ovih formi, stvaraju se složenije kolonije bakterija, a njihova razgradnja predstvalja smrt određene kolonije. I čovek je jedna velika kolonija bakterija. U osnovi svih ovih formi su energetske ćestice koje je dr Antoan Bešam (Pasterov protivnik) nazvao somatide ili protiti, a Vilhelm Rajh koji ih je takođe opazio nazvao ih je bioni. I te čestice su  praktično svuda i one su agens života i neuništive su.Život je neuništiv.


Kada se živa krv posmatra pod mikroskopom na tamnoj podlozi vide se jasno sve te majušne energetske čestice i tvorevine koje se još nisu formirale kao nešto što je zaokruženo, poput bakterije ili gljivice i što može samo da živi i hrani se i održava svoju za život neophodnu energiju.

Mikoplazma medju crvenim krvnim zrncima jasno se vidi pod običnim mikroskopom na tamnoj podlozi. Sitne svetle tačkice su protiti.


Krvna plazma u ljudskom organizmu je samo medijum gde se ove čestice spajaju i razgrađuju  zavisnosti od određenih elektro-bio-hemijskih faktora, što uključuje i promene u magnetnom polju, koji postoje u nekom  trenutku.


Dakle, mikoplazma je ostatak materijala neke ćelije ili neke bakterije koja je uginula (izvršila apoptozu) i rasula se na sitnije parčiće (organele) kada je izgubila svoj proteinski omotač. Mikoplazma tako  sadrži i deo informacije neke proteinske tvorevine, ali nema svoj omotač, ne nalazi se zaštićena nekim ćelijskim zidom već je jednostavno ogoljeni genski materijal, veoma kratak niz. I ona nastoji da se negde “skući”, tj. da sebi nadje neki omotač, ali na takvu akciju treba da je pokrene neka energija. I sve dok te pokretačke energije nema, ona je bezopasna i tako “spava” u krvnoj plazmi. I može da “spava” godinama, decenijama… Sve dok ne dobije energetski impuls.

A taj impuls može stići u formi nekog energetskog stresa koji doživi osoba u kojoj se ova plazma nalazi. Taj stres je neki traumatičan događaj.  I tada se ona “probudi” i pokrene, uskoči u neku simbiozu koja joj omogući da dodje do neke hrane i energije i da se onda sintetizuje dalje u neke složenije proteinske forme. Kod multiple skleroze, ali i drugih autoimunih bolesti, ova mikoplazma  se upravo aktivirala nakon nekog stresa i počela je da preuzima od neke krvne ćelije još ne formirani sterol (od koga nastaje i hloresterol).


Steroli su steroidni alkoholi koji su široko rasprostranjeni u životinjama i biljnim lipidima. Oni ćelijama daju elestičnost. Kada mikoplazma isisa sav sterol iz neke ćelije, ona odumire i njeni ostaci se odbacuju u krv i plazmu. Ako je ova mikoplazma uneta u organizam sa genetskom informacijom brucela bakterije, ona  će se ponašai u skladu sa onim što zna, a stvaraće neke proteinske niti koje su za organizam u kome se našla potpuno nefunkcionalne.

Tako , ubačena mikoplazma brucele od sterola krvne ćelije koji je isisala pravi u ljudskom organizmu obolelog od multiple skleroze potpuno beskorisna proteinska vlakna koja se nazivaju končasto tkanje i takvo tkanje je upravo karaktersitika koja se pojavljuje na mozgu ovaca obolelih od svrbljivca - skrapije (bolesti nervnog sistema sa karakterističnim češanjem, grčevima i konačno paralizom). I to končasto proteinsko tkanje se nakon autopsije nalazi i u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti. Nađeno je i kod obolelih od CFS-a (hroničnog zamora).


Očito, radi se o proteinskoj formi koja je neopaženo ušla u organizam gde joj nije mesto.
Kako imuni sistem ljudskog organizma nije primetio da ima stranu toksičnu mikoplazmu u krvi? Jednostavno zato što ona u kristalnoj formi ulazi kao trojanski konj, uspavana i majušna i može godinama biti potpuno inertna, i niko je ne može detektovati - ni imuni sistem ćelija, niti laboratorijske pretrage.  Mikoplazma brucele će samo kristalisati na 8,1 pH , a krv ima pH 7,4. Tako doktori analizom krvi ništa ne mogu da otkriju. I vide pred sobom često i umišljenog pacijenta. Ovi agensi su u stanju da prođu i kroz “nepropusnu” kvno moždanu barijeru

Ali, kada se kristalna mikoplazma probudi i pokrene, a pokreće se stresom, preobrati se u lipidnu formu i tada počne da živi i kao francuskim ključem može da se uvrne i zavrne svuda.

 

 

MIKOPLAZMA DOBIJA ENERGETSKI IMPULS

Sve bakterije se mogu nakon svog uginuća razgraditi i za sobom ostaviti mikoplazmu. I one ne prave probleme nikada. Definisano je danas oko 200 vrsta mikoplazmi, ali problem prave njih četiri ili pet. Jedna takva je ona koja se dobija iz brucele. I zato su naučnici Pentagona bacili oko na nju kao odličnog agensa za izazivanje masovnog onesposobljavanja ljudi. Perfidnim genetskim inženjeringom ovaj brucela bakterijum se kombinuje sa visna virusom, i iz njega se ekstrakuje u obliku kristalne forme toksična mikoplazma fermentas koja se onda ubacuje u masovno krvnu plazmu običnom narodu.
VISNA virus (genski materijal ne zaboravite) je retrovirus koji je uzročnik encefalitisa i hroničnog pneumonitisa kod ovaca. Kada se nadje u mozgu naziva se visna, a u plućima maedi. Tako se virus još naziva maedi visna virus.

 

I upravo takva modifikovana patogena mikoplazma može biti u osnovi Lajmske bolesti, Lupusa, Parkinsonove, multiple skleroze, Krojcfild Jakobove bolesti (poznate i kao bolest ludih krava), hroničnog zamora, Lupusa ili mnoštva drugih bolesti koje su posle Drugog svetskog rata nikle kao pečurke,  a mnoge od tako indukovanih bolesti se još nazivaju retkim bolestima jer su posledica nekih još specifičnijih eksperimenata.


Masovne vakcinacije koje se na gradjanima obavljaju tako što se preko medija i pomoću Svetske zdravstvene organizacije proglasi epidemija nečega, na primer svinjskog gripa, idealna su prilika za ovaj monstruozni marifetluk da ubaci neku novu vrstu svojih bioloških “rukotvorina”. Veruje se da je mikoplazma brucele u kristalnoj formi najviše ubačena preko vakcina protiv velikih boginja, ali i hepatitisa. I na područiju bivše Jugoslavije su tako tek nakon sedamdestih godina počele da se pojavljuju bolesti kao dijabetes, multipla skleroza, lupus…

 

“Mikoplazma je ko-agens koji prekroji humani imuni sistem i otvara vrata za brojne autoimune degenerativne bolesti kao što su AIDS, Alchajmerova, bi-polarna bolest, dijabetes tip jedan, Parkinsonova itd”, tvrdi i dr Harold Klark.

Modifikacijama mikoplazme mogu se dobiti i druge bolesti kao astma kod odraslih, takozvani zalivski sindrom (od koga su masovno oboleli američki vojnici u toku Zalivskog rata), reumatoidni artritis i ko zna šta sve još.
Mikoplazma se može tako (kao trojanski konj) aktivirati veoma brzo, ili se ostavi da “spava” sve dok se ne ukaže potreba za njenim “budjenjem”. Čim s e probudi ona će početi da se ugrađuje u ćelije organizma i remetiće njihov normalan rad.


Ćelije inače imaju sposobnost da se same repariraju nakon takvih upada i razaranja, ali mikoplazma onda uskače u drugu ćeliju i praktično je neuništiva sve dok se ne razgradi na elementarne energetske čestice- somatide. Ali, kako je razgraditi ostala je i dalje tajna.


I to je zaista monstruozno oružije. Možete tako  u nekom gradu izazvati opštu paniku  da ljudi masovno dožive stres i aktiviraćete kod njih svoju patogenu mikoplazmu koju danas već imaju milioni ljudi u sebi. Sada vam je još jasnije da je vakcinacija obevezna ne samo zbog biznisa i profita proizvodjača, već zato da bi ste bili poslušna lutka (ovca) na lancu. Stvaranje stresa kod ljudi se postiže i bezočnim medijskim manipulacijama . Ako samo gledate TV i čitate novine, vi se već dovoljno iritirate svakodnevno zbog gomile budalaština koje vam se serviraju. Vi vidite da vas budale nekažnjenio varaju, pljačkaju i zatupljuju i to već izaziva neku vrstu stresa niskog intenziteta. I mikoplazma u vama može u jednom trenutku da se aktivira.

Na izradi ovog paklenog oružija radili su mnogi naučnici sveta čak i ne znajući šta rade, a on je vođen i finansiran i kao veliki američki državni istraživački program nazvan “Rat kanceru”. Objavio ga je najpre Ričard Nikson, krajem šezdesetih godina, a isto je uradio i Barak Obama čim su ga kao marionetu postavili za američkog predsednika. Naravno, program je za javnost imao zadatak da nađe lek protiv kancera.

Mnogi naučnici, mikrobiolozi koji su radili na ovakvim državnim programima u velikom broju su poumirali ili stradali pod nerazjašnjenim okolnostima u poslednjih deset godina.


KAKO MIKOPLAZMA DELUJE KOD MULTIPLE SKLEROZE

Objasnimo to ovako. Funkcionisanje složnog organizma nije moguće ukoliko ćelije ne proizvode više energije nego što im je postrebno za prostu reprodukciju i sopstveno održavanje. Jer samo višak energije omogućava izgradnju složenog komunikacionog sistema među ćelijama i svaranje funkcionalnih odbrambenih sistema koji čitavu ćelijsku koloniju štiti od napasnika. I medicinska nauka tu odbrambenu komunikaciju naziva – imunim sistemom.

Taj višak energije u ćelijama je u evolutivnom razvoju nastao kada su mitohondrije (energetske bakterije koje se nalaze u njima) počele da koriste kiseonik za razbijanje molekula glikoze. Ukoliko iz nekog razloga neka ćelija u organizmu ne dobija dovoljnu količinu kiseonika, a samim tim se dobro ne hrani, ona nije u stanju da proizvede neophodan višak energije i ona ili propada ili prelazi na evolutivno niži stupanj razvoja, a to je ishrana putem fermentaije. Da ćelije kancera, odnosno žive proteinske forme koje se u njima svaraju i koje proizvode energiju fermentacijom, otkrio je Oto Varburg i o tome smo već pisali. I te ćelije ne funkcionišu u skladu sa ostalima.
Ona ćelija koja propadne ostaje bez ćelijskog omotača, njen sadržaj se rasipa i njene proteinske ostatke čiste (jedu) makrofage – proteinske tvorevine koje se formiraju na takvom mestu.

Da bi te proteinske ostatke svarile one proizvoe nitratni oksid u velikim količinama i stvara se inflamacija (zapaljenski proces). I on sprečava oksidaciju krvi jer uloga krvi je da transportuje kiseonik i hranjive matrije do svih ćelija, pa prisustvo materija koje krv oksidišu čine da kiseonik ne stigne u dovoljnoj količini do svake ćelije kojoj je neopodan za ishranu i proizvodnju dovoljno enegije kako bi ona bila funkcionalna u zajednici nazvanoj ljudski organizam, na primer.

Jedan uzrok nedovoljnog prenosa kiseonika u krvi za potrebe svih ćelija je unos raznih toksina, metala, lekova (antiobiotika npr. baktrima) koji sadrže nitrite i koji oksidišu krv.

Drugi razlog je fizičko zakrečenje krvnih sudova, posebno sićušnih kapilara, kroz koje krvna zrnca nisu u stanju da se probiju do svake ćelije. Multipla skleroza (ali i neke druge takozvane autoimune bolesti) imaju upravo ovaj problem. Naime,crvena krvna zrnca kada treba da uđu u tanušne kapilare to čine tako što se postroje u kolonu jedno za drugim, i zaoble se u pravcu toka krvi (kao strelci) kako bi prodrle kroz čitavu dužinu kapilara. Da bi se adekvatno zaoblila potreno je da budu eleastična. A elestična su kada u sebi imaju sterol.

 

Ovako se postroje i uobliče crvena krvna zrnca kad prolaze kroz kapilare.


Ako mikoplazma (koja se aktivirala) iz njih izvadi sterol, crveno krvno zrnce se naduje, izgubi elastičnost i nema svoj uobičajeni krofnast oblik. I naravno,  takvo  ne prolazi kroz kapilare. I pojedine ćelije mozga tako postanu odsečene od kiseonika i hrane. I one propadaju i razgrađuju se.

Zato nastaju oštećenja (lezije) na mijelinskom omotaču nervnih transmitera u mozgu, a koja su karakteristična za multiplu sklerozu.


I makrofage se obično nađu baš u blizini tih lezija, takođe su otkrila neka naučna istraživanja. Da li je teško zaključiti da su se one tu našle da bi izjele ostatke propalog mijelina  zbog čega oslobađaju nitritni oksid koji se manifestuje kao inflamacija?  Dakle, nije imuni sistem napao sam sebe, već on samo čisti ono što je uginulo od gladi, zar ne?


Inače, svi nitriti koji se unesu u krv odmah se transformišu u nitritni oksid (da ne bi okidisali krv) i to baš u najmanjim kapilarima tela. Nitritni oksid se u krvi proizvodi prirodno u veoma malim koncentracijama kako bi se kontrolisao krvni pritisak posebno u vreme embrionalnog razvoja. I zbog toga je pririda i razradila mehanizam da odmah izvrši i uklanjanje  ovih nitritnih oksida, jer ako bi se oni i nagomilali stvorili bi tešku razornu upalu.

USPAVLJIVANJE MIKOPLAZME

Konvencionalni lekovi koji se koriste za  MS su samo toksične hemikalije koje sprečavaju  inflamatorne procese i usprovaju čitav tok bolesti, ali ne uništavaju pravog uzročnika- mikoplazmu.

Da je mikoplazmu moguće razgraditi antibioikom doksiciklinom (jer on prolazi krvno-moždanu barijeru) izneo je u jednom radu profesor Garet Nikolson stručnjak za molekularnu medicinu koji je i sam bio uključen u jedno veliko državno istraživanje o mikoplazmi koje su finansirale SAD za potrebe vojske.


Ovaj tretman međutim treba da traje veoma dugo, radi se sa velikim dozama antibiotika i to ima i svoje neželjene efekte. Doksiciklin u stvari i ne ubija bakterije već zaustavlja njihovo razmnožavanje. I ne sme se koristiti sa mineralima, napominje dr Nikolson.


Naravno, mikoplazma se najlakše može razgraditi bombardovanjem mikrotalasima na frekvenciji na kojoj ona sama vibrira odnosno na kojoj je aktivna i na kojo živi. Ali, koja je to frekvencija treba pronaći. Da je živ Rojal Rajf bi to već otkrio, u stvari on je upravo to i otkrio - mikoplazmu koja se aktivirala u kanceroznim ćelijama. Konvencionalna medicina ovakva lečenja, međutim, ne prihvata. Bar ne kada je u pitanju običan narod koji se sme lečiti samo trovanjem henikalijama i sakaćenjem. Tako obolelima od MS preostaje da se apsolutno uzdrže od stresa i da svedu okidaciju krvi na najmanju meru.


Italijanski hirurg, dr Zamboni je rešenje za MS našao u tome da fizički pročisti zakrečene kapilare jer je jednostavno video da se kod obolelih od MS kiseonik ne transportuje dobro. I utvrdio je da to pomaže. Ali, samo neko vreme, jer mikoplazma ostaje da čeka sledeći energetski impuls - stres i onda ponovo kreće "u život".

Kompletna zamena krvi je praktično izvodljivo rešenje. Ali, postoji i hranjivi satojak koji omogućava da se krvnim zrncima vrati elastičnost odnosno sterol. Imajte ipak u vidu da je glavna komponenta ovog sastojka vitamin E, ali je problem sto se on ne moze sintetisati. Pravi vitamin E nalazi se samo u buteru od svežeg mleka krava koje pasu mladu zelenu travu. Samo u takvoj travi nalazi se ono sto nauka naziva Faktor-X, a to je najjači prirodni antioksidant. On se formira samo kada je biljka u rastu i kod životinja i ljudi u toku embrionalnog razvoja. Njegova uloga je da štiti genetski materijal od oksidacije.

Dakle, oboleli od multiple skleroze lek za svoju boljku mogu da potraže u starom dobrom žutom buteru od krava koje pasu mladu travu. Razlika ova dva butera je očigledna.

Hranjivi suplement koji se nalazi u prodaji, ali samo preko Interneta.

izvor : http://www.ivonazivkovic.net/MULTIPLA-SKLEROZA.html

[Ampelos]

http://beforeitsnews.com/story/1346/976/Would_Earth_Survive_Without_The_Moon.html?currentSplittedPage=0

[Ampelos]

http://www.activistpost.com/2011/11/water-fluoridation-war-government.html

[menora]

IZMIŠLJOTINA NAZVANA PATOGENI VIRUSI?

"Ne postoji ništa osim onoga što treba da postoji". Galilej

 

 

 

Priredila: Ivona Živković

Jedno od najpogrešnijih učenja u savremenoj medicini, koje se bazira na teoriji patogenih mikroba Luja Pastera, svakako je učenje o virusima kao izazivačima infektivnih bolesti. Ova laž upakovana u naučnu dogmu dobila je, ne slučajno, u drugoj polovini 20. veka izuzetan tretman. Iza nje danas stoji svetska naučna elita (ili pseudonaučna) i svi vodeći zdravstveni autoriteti. Nije ni čudo jer se upravo ova dogma pokazala kao odlično sredstvo, ne samo za profitabilan biznis sa prodajom vakcina, već i efikasan način da se ljudi drže u strahu i da im se, po potrebi, oduzmu elementarna ljudska prava nametanjem zakona o obaveznoj vakcinaciji ili stavljanjem u karantin (zatvor).

Ubacivanjem otrova u krv preko vakcina (jednu posledicu primene vacine protiv hepatitisa B možete videti ovde), milioni ljudi širom sveta (ko preživi) postaju profitabilan dugoročno zatrovan pacijent. Pored ljudi, ovaj unosan biznis sa vakcinama obuhvata i sve domaće životinje. Istovremeno, zahvaljujući  "smrtonosnim virusima" moderna pseudomedicina može vešto da maskira činjenicu da, ne samo da niti jednu hroničnu bolest danas ne leči, već i da ne zna njihov stvarni uzrok.


Ali, nemački biolog i virusolog dr Stefan Lanka već godinama tvrdi da  do sada niko nije izneo niti jedan dokaz da je bilo koja infektivna bolest nastala od virusa. On, takođe, tvrdi da niti jedan takav virus do sada nije izolovan.

Da bi smo shvatili kako funkcioniše ova zastrašujuća prevara moramo malo bliže pogledati šta su zaista virusi i kako oni deluju. O tome govore podaci koje su izneli oni koji su ih godinama studiozno proučavali, ali nisu pristali na laž. Dr Stefan Lanka je samo jedan od njih.

Dr Stefan Lanka

ŠTA SU ZAISTA VIRUSI ?

Naime, čitava grupa virusa kojima pripada i famozni HIV (koji navodno izaziva bolest AIDS) zapravo su retrovirusi. To nisu živa stvorenja, već veoma sićušni parčići (fragmenti) proteina koji se kače na živu ćeliju, tvrdi dr Lanka.  Oni nemaju način da se sami reprodukuju.


Zna se da antibiotici ne mogu ubiti viruse, pa se oni koriste samo za ubijanje bakterija, koje su  drugačije od virusa.


"Viruse ne može ubiti ni majčino mleko, ni trave, čajevi ili bilo koji preparat koji se na tržištu pojavljuje navodno za jačanje imunog sistema u borbi sa virusima. Virusi su otporni na ekstremno visoke i niske temperature. Virus je najmanje parče nečega na šta telo reaguje. Virusi su daleko manji od bakterija. Bakterija je jedinica života, koja jede i izbacuje produkte svog metabolizma, ima životni period, iscrpljuje se, ima seks sa DNK i tako se reprodukuje. Kada ostari ona umire. Tehnički, virus nije živo biće. Virusi nemaju životni vek i mogu biti večiti", obrazlaže svoje viđenje virusa dr Vilijam Vong.


Ovo za sada deluje prilično zastrašujuće, zar ne? Naravno, pod uslovom da još živite u strahu da su virusi izazivači bolesti.


Ali, zašto bi priroda stvorila nešto tako razorno? To se u toku studija zapitao i dr Lanka dok je proučavao morsku molekularnu biologiju : "Pitao sam se kakva je uloga virusa u evoluciji, jer je izgledalo da nemaju nikakvu funkciju osim da budu opasni i ubijaju druge ćelije".

Lanka tvrdi da još od 1960. u molekularnoj genetici postoji centralna naučna dogma koja čini okosnicu u savremenom proučavanju molekularne biologije i koja se uporno održava do danas.
   

Dogma tvrdi da DNK stvara RNK koji se onda koristi kao prenosilac poruke, odnosno genetske informacije. Pa podsetimo za laike, sve ćelije u organizmu se ponašaju u skladu sa određenom informacijom koju sadrže u svom jedru. Tu se nalaze hromozomi, a u njima geni sa informacijom. Geni su struktura DNK koja svakoj ćeliji određuje šta treba da rad i kako da napravi protein. Formula pravljenja proteina je najveća tajna koju zna samo priroda.

Prilikom deobe ćelije, svaka nova ćelija mora da dobije ovu dragocenu informaciju.  Kao u izuzetno važnoj biblioteci, informacije iz ovih DNK "knjiga" nikada se ne iznose iz jedra ćelije, već se kopiraju  u RNK koja onda to kao kurir prenese novoj ćeliji. Proces se naziva transkripcija. Dakle, može samo da se kopiraju stranice iz ove "knjige" ali se ona nikada ne može izneti iz "biblioteke". Naučna dogma je smatrala da RNK nikad ne može biti transkribovana i da je uvek DNK ta koja daje informaciju RNK i stvara je zarad obavljanja tog zadatka. RNK ne mož biti transkribovana nazad u DNK i RNK postoji samo na bazi DNK i sa informacijama koje je od nje kopirala.


Dr Lanka, međutim, kaže da je proučavajući  morsku biologiju evolucije (veruje se da je život nastao iz mora) pronašao da je prvi genetski molekul života bio zapravo RNK i da je kasnije u evoluciji (prilagođavanju okolini) nastao DNK. (Dakle, "knjiga" je prvo morala da se unese u "biblioteku").


"Svaki od naših genoma, i kod viših biljaka i životinja,  produkt je takozvane obrnute transkripcije (procesa kopiranja RNK u DNK)", kaže dr Lanka.


On, takođe, navodi da je to bilo poznato molekularnim biolozima u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata, ali da je nakon rata čitav korpus znanja o citogenetici promenjen pod uticajem američke nauke i istraživanja koje je finansirala moćna industrija za proizvodnju semena u SAD . Da napomenemo da su najveći proizvođači i kolekcionari semenske robe danas jedna od najbogatijih porodica sveta, dinastija Dipon. Oni su danas najveći deoničari u hemijskoj i farmaceutskoj industriji i u proizvodnji eksploziva i upaljača za bombe. Sva ranija naučna saznanja koja su postojala u Evropi, a Nemačka je imala vodeću ulogu i u nauci i u tehnici, tako oklevetana i proglašena "lenjom naukom". A biološka nauka pre Drugog svetskog rata je bila mnogo bolje utemeljena i smatrala je da genetski materijal nije stabilan, već je podložan promenama, što znači da on može biti i obrnuto transkribovan i da transkripcija ide u oba smera.


"Ova ranija istraživanja su, takođe, ustanovila da unutar ćelije imamo veliku količinu genetskog materijala drugačijeg nego u nukleusu. Ali, pošto su molekularnu genetiku i molekularnu biologiju osnovali fizičari koji su mislili da mogu da objasne čitavu strukturu atoma fokusirajući se samo na jezgro (nukleus), kada su ušli u biologiju preneli su tu svoju zabludu. Fokusirali su se samo na nukleus ćelije i tvrdili da je on odgovoran za nastanak čitavog života i da on kontroliše sve.  Ovo je smešno , jer su prevideli osnovu života - proizvodnju energije."


Proučavajući dalje evoluciona kretanja u biologiji, Lanka je shvatio da je obrnuta transkripcija uobičajena za sve forme života u da je  zapravo ona postala osnova u funkciji svih kasnijih živih organizama. Dr Lanka je vremenom zaključio da je obrnuta transkripcija "mehanizam" za popravku hromozomske DNK.


Ali, uticajni i naučno referentni mediji diktirali su iz SAD uporno svoju dogmu da "ne postoji nešto kao obrnuta transkripcija od RNK ka DNK". Kada je 1970. razvojem biohemije otkriveno da postoji obrnuti transfer genetskog materijala, ipak se nije odustalo od pomenute dogme niti je postojala volja da se tu bilo šta promeni u naučnom shvatanju. Tako je ovaj biohemijski fenomen nazvan "izuzetkom" i objašnjen je na osnovu postulata o postojanju retrovirusa.


Podsetimo da je dr Antoan Bešam još u 19. veku uočio da grupisanje protita u krvi stvara najpre viruse, a potom bakterije i gljivice. Gljivice su zapravo nastale u procesu evolucije tek nakon formiranja složenih organizama kao što su životinje, napominje Lanka. Gljivice su stvorile enzime kojima su u stanju da proizvode energiju iz oksidacije. Gljivice se hrane mrtvom organskom materijom i tako učestvuju u procesu biološke reciklaže. Zato se uvek nakon primene antibiotika (anti biosa) stvaraju gljivice kako bi počistile ostatke mrtvih bakterija.

 

Tako, stvaranjem ovih formi ne nastaje bolest, nego su one posledica biohemijskih promena u ambijentu u kome žive, a to je ljudski, životinjski ili biljni organizam. Protiti su kao čestice života neuništivi, pa je logično što su  virusi ekstremno otporni i praktično neuništivi. Oni upravo održavaju ŽIVOT. Ali, da li se te proteinske tvorevina nazvane virusi mogu izolovati i stvoriti bolesti?

 

VIRUSI NISU OPASNI

Da izoluju virus iz mora uspeli su 1994. dr Lanka i njegove kolege (M. Klajn, R. Nipers i D. Miler).


"Tada smo demonstrirali postojanje prvog virusa moru u jednoj morskoj algi. Dokaz je prvo publikovan 1995. u naučnoj publikaciji Univerziteta u Konstanci (520-526) u skladu sa standardima prirodnih nauka. Virus čije smo postojanje pokazali reprodukuje sebe u algi, može je napustiti i van nje se reprodukovati u drugoj algi te vrste bez ikakvog negativnog efekta i taj virus nema nikakav učinak niti vezu sa bilo kakvom bolešću".
"Biološka struktura koja bi učinila bilo šta negativno još nije viđena. Osnova biološkog života je zajedništvo, simbioza i tu nema mesta za rat i destrukciju. Rat i destrukcija u biološkom svetu su samo izmišljotine bolesnih mozgova."


Dr Lanka je pronašao i da u jednom litru morske vode postoji preko 100 miliona virusa raznih vrsta koji se međusobno veoma razlikuju.

Sreća da zdravstvene vlasti za ovo još ne znaju, jer bi odmah naložile kupanje u specijalnim odelima. Strukture koje se opisuju kao virusi postoje u mnogim vrstama bakterija i u prostim životnim formama sličnim bakterijama. To se naziva simbiozom ili endosimbiozom koja je nastala u procesu diferencijacije ćelijskih tipova i strukturnog kombinovanja, endosimbioza koja je stvorila sadašnji tip ćelije od kojih su napravljeni ljudi, životinje, biljke.


"Kao mitohondrije (bakterije u svim našim ćelijama koje udišu kiseonik i proizvode energiju) i hloroplastima (bakterije u svim biljkama koje proizvode kiseonik) - virusi su delovi ,komponente ćelije. Mitohondrija ili hloroplast ne mogu napustiti zajedničku ćeliju, s obzirom da su zavisni od njenog metabolizma, ali virusi mogu napustiti ćeliju, jer oni time ne iznose sa sobom ni jednu važnu funkciju u metaboličkom procesu", tvrdi dr Lanka.


Virusi su sastavni delovi veoma jednostavnih organizama, na primer algi tipa confervacae - posebne vrste jednoćelijskih hlorela i veoma mnogo bakterija. Ovi viralni sastavni delovi su nazvani fage (phages).


U složenom organizmu, međutim, posebno kod čoveka ili životinje ili biljke, takve strukture koje bi se mogle nazvati virusima - nisu do sada viđene. Virusi su, dakle, sastavni delovi ćelije koji su prepustili čitav metabolizam zajedničkoj ćeliji i zato je mogu napustiti. Izvan ćelije oni pomažu drugim ćelijama (različitim) u transferu gradivnih i energetskih supstanci. Bilo koja druga virusna aktivnost nikada nije uočena.
"Svi virusi čije je postojanje uspešno demonstrirano učestvuju u složenom procesu međućelijske i unutarćelijske razmene supstance i nemaju nikakvu destruktivnu ulogu. U slučaju bolesti , niti u obolelom organizmu niti u telesnim tečnostima nikada nije izolovana struktura karakteristična za viruse. Tvrdnja da je virus uzročnik  bolesti predstavlja providnu prevaru, opasnu laž koja ima teške posledice", tvrdi dr Lanka.

 

DATOTEKA VIRUSA KAO STRIP

Dokaz o postojanju virusa mora da sadrži tačan opis (proceduru) kako je izolovan, odakle je uzet, datum kada je to urađeno i u kojim uslovima, fotografiju preko elektronskog mikroskopa izolovanog virusa i  sve to treba da bude objavljeno u relevantnoj publikaciji dostupnoj javnosti.
Ako se smatra da je određeni virus uzročnik bolesti, to znači da se mora tačno navesti ime obolelog od koga je uzet uzorak i opisati postupak kojim je izolovan virus ubačen u eksperimentalnu životinju (sa svim podacima o njoj i njenom prethodnom zdravstvenom stanju) i kako se razvila identična bolest u toj životinji. Svega toga , verovali ili ne , nema niti u jednoj publikaciji.


Ono što se danas predstavlja u udžbenicima kao izolovan virus zapravo to nije. Na to doktor Lanka posebno skreće pažnju:
   1. Mnogi fotosi virusa su u boji. To je samo dokaz da su oni naknadno doterani (dizajnirani) jer snimak sa elektronskog mikroskopa je uvek u crno- beloj tehnici. Pored toga to je uvek u pitanju mrtav virus odnosno ćelija u kojoj se on nalazi.
   2. Snimci takozvanog HIV-a,  malih boginja i velikih boginja,  pokazuju čitavu ćeliju u kojoj se navodno nalazi virus (dakle nije izolovan). Jasno se vide tipične endogene čestice u njoj. Ove strukture su dobro poznate i služe u unutar ćelijskom i među ćelijskom   transportu ćelijskog materijala. Za razliku od virusa iste vrste, koji su uvek istog oblika i veličine (konzistencije), ovi se razlikuju u veličini i obliku i zato ne mogu biti izolovani.

3. U slučaju virusa gripa vaccinia ("kravlje boginje"), poliomielitisa, adenovirusa i ebole snimci pokazuju samo jedno parče (fragment), ali nigde ne stoji da je to parče izolovano, a kamoli da je izolovano iz ljudskog organizma. Ovi fragmenti su delom ćelijske čestice i to njen sastavni deo i primitivne strukture koje su nagomilane usled neadekvatnog fiksiranja  i sušenja na opitnoj ploči u procesu pripreme za osmatranje pod elektronskim mikroskopom.
   4. "Izolovan" virus poliomielitisa  u stvari su veštački stvoreni parčići (fragmenti) nastali usisavanjem jedne sporedne mase kroz veoma fini filter u vakuumu. Njegova struktura (nema karakterističnu strukturu) razlikuje se jasno od "virusa" u ćeliji. Mada se tvrdi da su izolovani nigde ne postoji publikovana biohemijska karakterizacija ovog "virusa".

 
   5. Na snimku virusa hepatitisa B ne vidi se izolovana struktura, već aglutinat. To je naučni termin za proteine iz krvi koji se zgrudvaju što je karakteristika koagulacije. Tipično su okrugli i nagomilane kristalne strukture - u zavisnosti od stanja krvnog uzorka.
   Fotografija virusa H5N1 pokazuje uzdužni presek i poprečni presek cevi u ćelijama koje su uginule u epruvetama. Ove male cevi profesionalnim rečnikom su nazvane mikrotubuli i služe za transport i komunikaciju u ćeliji i u procesu ćelijske deobe.


Nakon svega što ste saznali o virusima od dr Lanke jedna relevantna svetska baza podataka sa virusima može vam se tako učiniti kao crtani strip. Ako eminetni virusolozi širom sveta ovu bazu usvajaju kao Sveto pismo, onda vam je jasno koliko su zastrašujuće razmere ove obmane.




Ovako su u Univerzalnoj virusnoj bazi podataka Međunarodnog komiteta za taksonomiju virusa na Kolumbija Univerzitetu (SAD) predstavljeni neki od virusa.
Doktor Stefan Lanka kaže da su svi ovi fotosi napravljeni zbog prevare koju smišljeno sprovode istraživači i medicinski naučnici sve dok tvrde da su to što pokazuju slike izolovani virusi koji izazivaju bolesti.


Virusi ptičijeg gripa, običnog gripa ili HIV-a - jednostavno ne postoje i nikada nisu izolovani.

Šta su onda "virusi" koji se prikazuju kao snimci pod elektronskim mikroskopom?

"Sve su to okrugle formacije koje svaki molekularni biolog može da prepozna - veštački proizvedene čestice (fragmenti) koji se sastoje od masti i albumina.
"To što se u medijima pokazuje kao virus H5N1 zapravo su  normalni sastavni delovi ćelije (ili čitava ćelija), koji su se u procesu metabolizma našli u fazi unošenja ili iznošenja genske supstance iz ćelije".

Tobožnji virus Zapadnog Nila.

"Sve fotografije novootkrivenih virusa u novinske agencije stižu  iz američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, sa sedištem u Vašingtonu,  i koji je pod kontrolom Pentagona".

 

IGRA SA POJMOVIMA

Nadaleko poznati Edvard Džener, koji se smatra izumiteljem vakcine, iako je bio seoski  nadri lekar uspeo je tada jednom igrom latinskih reči i zamenom termina da izmisli bolest nazvanu "kravlje boginje" - VARIOLAE VACCINAE. Ova bolest nema nikakve veze sa boginjama kod čoveka, jedino što su se obe manifestovale ospicama na koži.


Ali "dr" Džener je spojio nespojivo i tako izmislio novu bolest - "kravlje boginje". Tako se otvorio put opasnom izumu nazvanom vakcinacija ljudi krvnom limfom obolelih krava.
Ovu Dženerovu izmišljenu bolest i opasnu prevaru razotkrio je škotski lekar dr Čarls Krejton u svojoj knjizi "Džener i Vakcinacija" (Dr. Charles Creighton "Jenner and Vaccination"). Ali, iako besmislena ovakva vakcinacija se i danas sprovodi. (Danas je postalo normalno da deca od "nečega" dobijaju visoke temperature i da se obavezno od prvih meseci i godina života vode kod lekara na pregled. Čak je skovan i medicinski termin - "dečije bolesti". Ako je Bog šest dana stvarao svet, sedmog je morao da stvori lekare kako bi ispravljali njegove greške).

Da li je slično ovome i virus opisan kao specifičan izazivač bolesti? Naime u 18. i 19. veku ovaj termin je korišćen u značenju "otrov" (toksin) ili "contagium". I danas se u Websterovom rečniku za ovaj termin vezuje reč "venom" (otrov), koji luče životinje, posebno zmije i koji se u 16. veku često nazivao još i otrovnim "ljubavnim napitkom" (kao venus ili vinus). U 19. veku se tako za trovanje možda sve više koristila iskvarena varijanta "virus".

Sposobnost da se organizam nečim inficira definisana je odavno u medicini kao trovanje  ili prisustvo nekog viralnog sastojka u ishrani. Svi otrovi, kao i oni iz lešina koji se tako mogu uneti u organizam - nazivani su virusima.

Da li je ovaj termin u 20. veku počeo da se primenjuje kao naziv za neke od komponenti ćelije kada je 1931. otkriven elektronski mikroskop i kada su pod ogromnim uvećanjem viđeni zastrašujući oblici molekularnih spojeva, pa su ovim terminom jednostavno drugačije počeli da se objašnjavaju simptomi trovanja?


Od tada je virus kao "uzročnik bolesti" često je opisivan, ali nikada izolovan.

Tako su , naizgled logično, počeli da se objašnjavaju efekti trovanja, ali i negativni efekti vakcinacije (što u suštini i jeste trovanje). Tako izvesni dr Luhmann 1995. piše o simptomima hepatitisa B, koje je prvi put posmatrao 1985. nakon vakcinacije protiv velikih boginja, i 1938. nakon vakcinacije protiv malih boginja.
"Kopije nalaza iz ovog istraživanja pokazuju samo strukture u okviru ćelija i ništa što liči na nešto izolovano i homogeno. Biohemijske karakteristike, koje su suštinske, nedostaju u potpunosti", tvrdi Lanka.


Ako ste na početku teksta propustili da pogledate jedan efekat vakcine protiv hepatitisa B, pogledajte ga sad ovde : http://iansvoice.org/default.aspx

Kako i zašto se stvara epidemija?

izvor : http://www.ivonazivkovic.net/virusi-prvi-deo.html