sledeća tema »

[vagica]

IDIVIDUACIJA I (ILI) OBOŽENJE
Vladeta Jerotić

Bog je postao čovek da bi čovek mogao da postane bog.
Sv. Atanasije Veliki


Prema mišljenju Jolande Jakobi, biliske saradnice Karla Gustava Junga, put individuacije, kao proces psihološkog razvoja, „predstavlja postupni put sazrevanja ljudske duše do njenih najviših mogućih dometa razvoja i jedinstvo njenih svesnih i nesvesnih delova putem uključivanja njenih istorijskih korena i sadržaja u njenu sadašnju svest“.
Pojam „individuacija“ prvi put se pojavljuje u Jungovoj knjizi Psihološki tipovi iz 1920. godine, mada se ideja, prema Jolandi Jakobi, može utvrditi već u doktorskom radu Jungovom iz 1902. godine: O psihologiji i patologiji takozvanih okultnih fenomena.
U drugoj Jungovoj knjizi (Odnos izmedju Ja i nesvesnog), individuacija se difiniše i kao „dolaženje samom sebi“ ili kao „samorealizacija“.
Pored „spontane“ i „prirodne“ težnje ljudskog bića za individualizacijom, relativno manji broj ljudi u svetu koji zbilja stižu do sebe i Sebe i koji su u stanju da gaze trnovitim putem individuacije. To je zbog toga što većina ljudi, iz više razloga nije u stanju da svesno izabere sopstveni put, već im se taj put nudi od „kolektivno svesnog“- porodice i društva, koji nameću ličnosti svoje norme ponašanja i mišljenja a koje su,  najčešće, suprotne pojmovima etike, bez koje nema prave individuacije.
Ne treba zaboraviti ni ozbiljnu prepreku stupanja čoveka na trnoviti put individuacije- drugi zakon dermodinamike, po kome je psiha u suštini konzervativna, pa je potrebna neka krupna nevolja, kako Jung poučava, da bi se pokrenuo individuacioni proces. Kada budemo govorili o hrišćanskom putu oboženja, podsetićemo se svih prepreka, koje su istovetne i u hrišćanstvu, kao i na putu individuacije, zbog čega nije moguće očekivati ni u hrišćanstvu veći broj ljudi koji slede Hristov put, svakako i trnovitiji put no što je individuacija. Zbog toga Jung tačno primećuje:“Pojedinac može težiti savršenstvu... ali mora ispaštati zbog suprotnosti od svojih namera u ime svoje potpunosti“.

[Jupiter]

[vagica]

 
Bas je prava fotografija.

[dee]

Zbog toga Jung tačno primećuje:“Pojedinac može težiti savršenstvu... ali mora ispaštati zbog suprotnosti od svojih namera u ime svoje potpunosti“.

Kako je ovo strasna istina.

[vagica]

Zbog toga Jung tačno primećuje:“Pojedinac može težiti savršenstvu... ali mora ispaštati zbog suprotnosti od svojih namera u ime svoje potpunosti“.

Kako je ovo strasna istina.

Morala sam vise puta da procitam, da bih mi bilo jasno, ali se slazem s tobom. To je tako. I dobro je da je tako. 

[vagica]

"Prema Svetom Maksimu Ispovedniku proces obozenja, namenjen od Boga samo coveku, odvija se u tri stepena: prakticnom, na kome dolazi do ozdravljenja delatnih sila duse - afektivnog zivota covekovog, sozercateljnom, na kome dolazi do ozdavljenja covekovih saznajnih sposobnosti i najzad misticnom, kojim se covek uspinje do bogopoznanja i bogoopstenja.
Znacajno je jos podvuci, kada je rec o ucenju svetog Maksima Ispovednika  o procesu obozenja, da je ono namenjeno svim ljudima i da je dostupno svim ljudima, jer je Hristos za sve ljude stradao i sve ih je iskupio".

[dee]

Tko zna sto je i koliko dobro a sto lose, to nam kao krajnja spoznaja ionako vazda izmice. Ono sto mozemo znati jest da je strahovito tesko jer: Tko dugo gleda u bezdan - bezdan pocne gledati u njega!

Takve su stvari najbolje dokucive kroz poeziju ili jos mozda cisce kroz crkvene pjesme, requieme, kroz tisucljetno kamenje u kojem se zvuk talozi i vjecna sjeta u tisini vreba. Maleni smo ne samo pod nebom nego i pod nebom u nama, onim nesagledivim koje je u nas jednim dahom utkano da ga i kad pod najdublju zemlju odemo sa sobom ponesemo, da i kad oslijepimo nebo vidimo. Od neba smo nerazdvojivi ili ako cemo jasnije, nebo je od nas satkano koliko i mi od njega, i njegova nepreglednost je uvijek prevelika kao sto je ocean čaši nepojmljiv.

Zato se krug znanja siri spoznajom, ali time i njegov opseg granice sa mrakom raste. Neminovno i neumitno. I stavlja sve finije, a time i sve teze terete na nas. Sto je razbojniku nevaznost, to ce sveca na smrt osuditi. Makar to bio i nedovoljno blag pogled na mrava.

[Argus]

Svemir se 0čigledno širi.
Zato će nam i konačne njegove granice stalno izmicati, bar dok smo u materijalnom obliku.

Na Zemlju nismo samo da bi nam bilo lepo, na Zemlju smo došli da bi učili.
A jedino Bol može da pokrene čoveka. Reče jednom luče ''niko se u dobru nije naučio'' i to od tada i ja stalno ponavljam (na radiju pre par minuta, takođe).

Jer, Duša se na Zemlji kali...

[Alex]

I nasa bivsa zemlja kali...Kali Yuga!